Svi znamo koliko muzika utiče na naša osećanja i energetske nivoe. Bez razmišljanja o tome, mi svakodnevno koristimo muziku za kreiranje određenog raspoloženja: da nas razveseli, pokrene, natera na igru, da nam pojača energiju, vrati snažne uspomene, da nam pomogne da se opustimo ili fokusiramo. Muzika je moćan alat za naš lični izraz u svakodnevnom životu.
Muzika je lek za telo, um i dušu. Moderna nauka počela da potvrđuje ovu drevnu mudrost, otkrivajući dokaze da slušanje izvesnih vrsta muzike može da poboljša kvalitet života u gotovo svakom pogledu. Sve je veći broj istraživanja koja se vrše sa idejom da se sazna što više podataka o koristima koje donosi aktivna ili pasivna upotreba muzike kod dece svih uzrasta. Ta istraživanja najčešće se fokusiraju na direktnu korist koju donosi aktivno bavljenje muzikom i to prvenstveno na razvoj ličnosti, načine učenja, socijalizaciju i razvoj određenih veština.
Naučno je dokazano da učenje muzike podstiče razvoj inteligencije, olakšava učenje maternjeg i stranih jezika, veštinu čitanja i izražavanja, shvatanja matematike, povećava kreativnost, koncentraciju, memoriju, samopouzdanje, motivaciju. Ona poboljšava motoriku i koordinaciju pokreta, smanjuje agresiju, pobuđuje osećajnost. Slušajući muziku, dete je u prilici da razvija sposobnost zapažanja.
Veliki je broj istraživanja koja se bave vezom između bavljenja muzikom i velikim dostignućima u oblasti nauke, tehnike ili jezika. U studiji koja je istraživala mogućnosti četrnaestogodišnjaka u oblasti nauke i tehnike, najbolje rezultate dali su đaci iz Mađarske, Holandije i Japana. Ovi rezultati nisu predstavljali nikakvo iznenađenje jer su gotovo isti sa sličnim istraživanjima koja se sprovode poslednjih nekoliko decenija. Razlog ovakvog uspeha pripisuje se visokom muzičkom obrazovanju. Naime, sve tri države imaju obavezne časove muzičke kulture u svim razredima obaveznog školovanja još od 60-ih godina prošlog veka. Takođe, istraživanje objavljeno krajem prošlog veka je pokazalo da se najveći broj direktora i tehničkih dizajnera u Silikonskoj dolini aktivno bavi muzikom. U jednoj studiji rađenoj u SAD, došlo se do zaključka da su 9 od 10 postdiplomaca pohađali različite časove muzičkog na svojim univerzitetima.
Škole koje daju najveći akademski doprinos u Americi su one koje svakodnevno u svom programu imaju 20 do 30% časova iz oblasti umetnosti, i to posebno muzičke. Škola Horton u San Dijegu, na primer, postala je poznata po svom programu dodatnih časova muzičkog kojim se kod učenika postižu bolji rezultati u savladavanju stranog jezika (španskog). Osnovna škola St. Augustine u Bronksu je, zbog loših rezultata svojih đaka u čitanju, 1984. uvela intenzivni muzički program. Od tada, preko 90% njihovih đaka čita bolje od svojih vršnjaka u drugim školama. Do ovoga se došlo vrlo jednostavnim shvatanjem da muzika i jezik imaju puno zajedničkih tačaka. Veština, koncept i aktivnosti u vezi sa melodijom poklapaju se u potpunosti sa čitavim nizom procesa u savladavanju čitanja. Učenje pismenosti (slušanje, ponavljanje, čitanje, pisanje, razmišljanje, razgovor, kreiranje) biva poboljšano u kombinaciji sa učenjem muzike jer ono sadrži gotovo identične parametre (slušanje, čitanje, pisanje, razmišljanje, izvođenje, komponovanje). Ne treba zaboraviti i podatak da deca koja mogu da drže konstantan ritam nemaju problema u učenju čitanja.
Muzika ima uticaj i na razvoj krupne i sitne (fine) motorike kao i na koordinaciju pokreta. Sasvim mala deca vole da igraju uz muziku, posebno ako je to uobičajen način zabave u porodici. Kroz igru razvijaju kordinaciju pokreta, orijentaciju u prostoru i poboljšavaju održavanje ravnoteže što predstavlja efikasno sredstvo za skladan psihofizički razvoj. Muzika igračkog karaktera je dovoljan podsticaj na koji reaguje gotovo svako dete. Slobodan ples nudi razvoj slobode izražavanja, dok grupni, organizovani ples, doprinosi razvoju osećanja sigurnosti pojedinca.
Bavljenje muzikom ima direktnog uticaja na razvoj mozga i inteligencije. Zna se da se ineligencija poboljšava radom, ali sada se zna i da se može poboljšati radom prstima. Naime, naučno je dokazana veza između sviranja i razvoja mozga. Iako je još Aristotel tvrdio da je ruka oruđe uma, sada se zna da deca koja do svoje trinaeste godine počnu sa sviranjem nekog instrumenta, povećavaju, tj.aktiviraju vezu između leve i desne hemisfere mozga. Ne treba zaboraviti da je upravo interakcija između obe hemisfere mozga ono nas čini potpunom ličnošću.
Muzika takođe ima uticaja i na razvoj takozvane “prostorne“ inteligencije pa se tako, sa razlogom, smatra da osobe koje od ranog detinjstva sviraju neki instrument imaju bolju procenu prostora i njegove unutrašnje organizacije. To je posebno bitna stvar u svakodnevnom životu i ogleda se u organizaciji prostora (svakodnevno pakovanje ranca sa knjigama kod dece ili stavljanja suđa u mašinu kod odraslih) ali i rešavanju naprednih logičkih zadataka iz matematike.
Muzika je neprestano pod budnim okom naučnika širom planete. Bilo da se njome bave da bi neke stvari razjasnile, bilo zato da bi nas naterali da razmišljamo drugačije.
