Beč (2): Zagonetne i samiosvojne žene

3

Foto:wikipedia

Društven čovek, okružen obožavateljima, gutao je životne radosti, luksuz i mir kao pravi orijentalac, istančanih manira. Bio je dobrodošao i ljubazan. Samac, vodio je u Beču zabavan život, voleo vino, žene, pesmu i igru. Po meni on i njegovo delo su jedno te isto.“

Sam će reći: „Tamo gde ima novca, zainteresovan sam.“ Prednost onih koji su osetili nemaštinu. Portreti bogatih, emancipovanih žena Beča postali su njegova specijalnost i u konačnici ono po čemu se njegovo delo prepoznaje. Dugačak je spisak prelepih, mladih, samosvesnih Bečlijki koje je Klimt ovekovečio.

Feminiskinje su iskopale da su nacisti okupirajući anšlusom Austriju, između ostalog, to uradili i iz besa belih primitivnih mužjaka prema na pijedestal postavljenim zagonetnim, prelepim, samosvojnim Jevrejkama koje je Klimt naslikao. NJihova mržnja i bes nisu mogli da podnesu toliku lepotu i radost življenja.

Iako je iz Beča uspelo da se spase, prebegne uglavnom u Ameriku, 70% Jevreja, među kojima i mnoge od Klimtovih junakinja, brojna dela Gustava Klimta su ostala u Austriji, dobila su epitet dekadentnih i shodno tome sudbina im se znala. Onih 30% Jevreja o kojima se i danas jedva progovara su završili uglavnom u gasnim komorama, u Osvenćimu, Terezinu među njima i Helen Tausig, slikarka koja još nije dobila mesto koje zaslužuje u Beču.

Velika Klimtova platna Filozofije, Medicine i Prava rađena za Bečki univerzitet, koja je, na svoju sramotu, vlastitim potpisima 87 profesora Bečkog univerziteta odbilo, a Klimt ih otkupio, izgorelo je 1945, na samom kraju rata.

Žene koje su bile izvor Klimtove inspiracije nisu, uprkos jezivim vremenima, odustale od umetnika koji ih je ovekovečio. Vrt i atelje u 13. bezirku, u ulici Feldmühlgasse su uređeni tako da što bliže dočaraju atmosferu njegovog ateljea koji se nalazio u tom vrtu. Dve su ključne tačke: soba u kojoj je slikao i prijemna soba. Prijemnu sobu je morao da ima svako ko drži do sebe i svog rada. Klimtovu ispunjava, altdajč biblioteka, stočić i dve stolice i kineski crteži i dve slike. Sve neverovatno uklopljeno, umirujuće a uzbudljivo.

Atelje čini veliki francuski krevet, zapravo lađa sa njegovih slika, dve gajbice od pune daske na kojima je sedeo slikajući, mala šamlica, kažu tek dekorativna, ali na nju se kolenom moglo osloniti, štafelaji i široke haljine koje je umetnik nosio na golo telo, tamno plave, mogu se kupiti u šopu muzeja. Kuća sadrži opis svih žena koje je slikao Klimt, njihove sudbine i brojne mustre koje je umetnik radio za Emili Flege (ženu sa slike u Poljupcu) jednu od sestara Flege, vlasnicu prestižnog modnog salona u Marijahilfenštrase, zapravo njegovu životnu saputnicu.

„Ja nikad nisam slikao autoportret. Nisam bio zanimljiv sam sebi kao subjekt za slikanje, želeo sam da slikam druge ljude, pre svega žene. Ja sam samo slikar koji svakodnevno slika od jutra do noći. Ako neko ikada poželi da nešto sazna o meni treba samo pažljivo da pogleda moje slike. „(Klimt Gustav)

Original Article