Zbog svetske ekonomske krize je 1,02 milijarde neuhranjenih ili šestina stanovništva, što je najviše u zadnja četiri decenije, objavila je UN-ova agencija za hranu u izveštaju za 2009. godinu, a stručnjaci izlaz vide u promovisanju porodične poljoprivrede.
Broj gladnih prvi put je od 1970. nadmašio milijardu, što je posledica svetske ekonomske krize, objavila je UN-ova organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) uoči 16. oktobra koji se obelžava kao Svetski dan hrane.
Nijedna nacija nije pošteđena, ali kao i uvek najsiromašnije zemlje i narodi plaćaju najveći danak, rekao je generalni direktor FAO-a Abou Diouf.
Najveći deo neuhranjenih, 642 miliona, živi u Aziji i na Pacifiku, zatim u subsaharskoj Africi 265 miliona, Latinskoj Americi i Karibima 53 miliona i na Bliskom istoku i severnoj Africi 42 miliona.
U razvijenim zemljama gladuje 15 miliona ljudi.
čak i pre svetske ekonomske krize broj gladnih rastao je polako, ali stalno u zadnjih 10 godina, stoji u izveštaju.
UN ističe da uopšte nema napretka prema ostvarenju milenijskog cilja da se broj neuhranjenih prepolovi do 2015. godine, kako bi se smanjio na oko 420 miliona ljudi.
Napredak je bio dobar 80-ih i u početku 90-ih kad se smanjivao broj hronično gladnih, uglavnom zbog ulaganja u poljoprivredu nakon globalne krize hrane ranih 70-ih.
Međutim, od 1995. do 1997. i 2004. do 2006. godine ulaganja su se znatno smanjila i broj gladnih porastao je svuda osim u Latinskoj Americi i na Karibima.
Diuof zbog toga poziva na mobilizaciju s najviših nivoa, a stručnjaci, na primer američki ekonom Jeffrey Sachs, preporučuju utrostručenje ulaganja u poljoprivredu.
Izlaz je u velikom ulaganju u malu porodičnu privredu u Africi kako bi prestala da proizvodi za sopstvene potrebe i počela da stvara viškove za prodaju.
Nevladine organizacije traže da se prekine politika liberalizacije tržišta po svaku cenu, koja izaziva nestabilnost cena namirnica.
Zahtevaju i golema ulaganja u poljoprivedu Juga novcem sa Severa.
