commons.wikimedia/TomascastelazoPodručja na kojima žive najdugovečniji ljudi sveta nazivaju se plave zone. Postoji pet plavih zona, a ona uključuju italijansko ostrvo Sardiniju, japansko ostrvo Okinavu, grčko Ikariju, poluostrvo u Kostariki i kalifornijski grad Loma Lindu.
Ne samo da na ovim mestima žive najdugovečniji ljudi sveta – veliki procenat osoba starijih od 100 godina, već i grupe ljudi koje su ostarile bez većih zdravstvenih problema poput srčanih bolesti, gojaznosti, raka ili dijabetesa.
Istraživanja Dana Bitnera pokazala su da na dugovečnost osoba u plavim zonama utiče kvalitet života, odnosno sve od pozitivnog pogleda na svet i malih količina stresa do redovnih vežbi i kvalitetne ishrane.
U plavim zonama, ljudi uglavnom jedu hranu od lokalno uzgojenih namirnica biljnog porekla (oko 80 posto) koja je nadopunjena ribom, jajima i mlečnim proizvodima. Najdugovečniji ljudi sveta u proseku jedu oko 65 posto hrane zasnovane na ugljenim hidratima poput celovitih žitarica, voća, povrća i mahunarki.
Meso se jede u manjim porcijama od 50-ak grama pet puta mesečno, a riba u porcijama od oko 100 grama tri puta nedeljno. Jaja i mlečni proizvodi se konzumiraju u vrlo umerenim količinama. Ograničena je i količina šećera koja se jede na dnevnoj bazi – maksimalno 7 kašičica. Od tečnosti najčešće se piju voda i čaj, a ponekad i kafa i vino.
U plavim zonama nije zabranjena konzumacija hleba. Naprotiv, hleb se smatra osnovom zdrave ishrane. Ali, za razliku od dobrog dela zapadnog sveta gde je najpopularniji hleb od belog brašna, u plavim zonama jedu se peciva koje stanovništvo samo peče od sopstvenih namirnica i bez dodatih aditiva.
Četiri najpopularnije vrste hleba u plavima zonama su:
Hleb od kiselog testa (sourdough)
Hleb od kiselog testa popularan je na Sardiniji i na Ikariji, a mesi se od svega par namirnica – vode, brašna i kvasca. Zahvaljujući procesu fermentacije u kvascu, hleb od kiselog testa bogatiji je probioticima, te poboljšava apsorpciju nutrijenta u organizmu. Probiotici unapređuju zdravlje probavnog sistema i jačaju imunitet.
Hleb od celog zrna žitarica poput pšenice, raži i ječma
Ne samo da stanovnici Ikarije i Sardinije sami peku hleb od celog zrna pšenice, raži i ječma, već i sami melju ove namirnice u brašno. Njihov hleb izgleda drugačije od onoga što se može naći u marketima jer je napravljen od minimalnih sastojaka. U žitaricama nalazi se bogatstvo prehrambenih vlakana, B vitamina i minerala poput magnezijuma, kalijuma i gvožđa, koja blagotvorno utiču na ceo organizam.
Pogače od celog zrna žitarica (pita bread)
Na Ikariji su vrlo popularne i svojevrsne pogače od celog zrna žitarica (eng. pita bread) koje odlično idu uz humus. Zbog upotrebe celih zrnaca za izradu, ova vrsta hleba takođe je bogata prehrambenim vlaknima, vitaminima i mineralima.
Hleb od kukuruznog brašna
Kukuruzno brašno, odnosno mleveni kukuruz koristi se u u ishrani već hiljadama godina, što ne čudi ako je poznato da je reč o sjajnom izvoru belančevina, vitamina A, prehrambenih vlakana i raznih minerala. Od kukuruza se priprema sve – od tortilja do palente, ali i različite vrste hleba. Hleb od kukuruznog brašna je vrlo popularan u Loma Lindi.
