Kada je njen stariji sin počeo da uči slova holandske abecede, Marijana Jančić (40) je shvatila da joj uz W, X i Y nedostaju i naša slova sa kvačicama. Kad bi iz škole došao sa novom pesmicom, prisećala se pesama koje se u Srbiji uče u osnovnoj školi i to na času, uz instrument. Dok je gledala holandsku priredbu, zamišljala je lutkarsko pozorište na temu Ljutitog mečeta…
Uz njenu želju da deca srpskog, hrvatskog i bosanskog porekla u holandskom gradu Ajndhovenu, gde Marijana živi sa suprugom i sinovima poslednjih 12 godina, steknu školsko iskustvo i na srpskom, i da se maternji jezik koristi i u školskim klupama, udžbenicima i priredbama, nastala je škola Zmaj. Marijana i njena koleginica Danijela Berić, koja radi sa starijom grupom, sastaju se sa đacima svakog drugog vikenda u iznajmljenoj učionici jedne holandske osnovne škole, a od predmeta najviše se bave jezikom, muzikom i poznavanjem prirode i društva (Svet oko nas), navodi sajt pričesadušom.
Program koji koriste je kombinacija srpskog i holandskog, a zbog holandskih glasova G i H, koji se čitaju kao tvrdo i meko H, deca često mešaju ta dva slova na maternjem jeziku, što zahteva dodatni rad.
– Širimo rečnik, učimo čitanje i pisanje na latinici i ćirilici, uz naglasak na onih 8 slova koja se razlikuju u odnosu na holandsko pismo. Čitamo dela poznatih dečjih pisaca, kao i narodne umotvorine, a u ponudi se nađe i pokoji dečji vic. Pišemo diktate i sastave, pravimo dramatizacije pogodnih tekstova, predstavljamo grupi svoju omiljenu knjigu i osvajamo čitalačke diplome. Holandska škola decu ovog uzrasta uči tehničkom i čitanju sa razumevanjem na tekstovima koji su posebno kreirani za tu svrhu i koji nemaju umetničku vrednost. U Srbiji se za isti proces koriste poznata dela dečje književnosti, što pomaže ranom stvaranju osećaja za lepotu jezika, pa i mi u Zmaju radimo na isti način – objašnjava mi Marijana.
Osnovna škola u Holandiji počinje dan nakon detetovog četvrtog rođendana
Likovnu kulturu koriste kao dopunu radu na jeziku. Cilj je da, na primer, dete kroz ukrašavanje slova Đ nauči i zavoli to slovo
U okviru muzičkog dela deca pevaju dečje i narodne pesme uz zvuke harmonike (koja se u Holandiji retko koristi), sviraju na udaraljkama i igraju. Razgovori o prirodi su nezaobilazni, a u okviru društvenog dela, bave se i srpskim velikanima kao što su Vuk Karadžić ili Nikola Tesla, ali i komentarišu uspehe Novaka Đokovića ili učešće bivših jugoslovenskih republika na Evroviziji.
Posle srednje Učiteljske škole, Marijana je završila Geografski fakultet u Beogradu i radila kao nastavnica geografije, a bavila se nastavnim procesom i kao asistent na predmetu Metodika nastave geografije.
– Da bismo postali zvanična dopunska škola Ministarstva prosvete Republike Srbije, kakve postoje u nekim zemljama, potrebno je da prođemo kroz formalnu proceduru sa nizom zahteva, od kojih neke ne ispunjavamo. Zmaj je rezultat lične inicijative i spontanog samoorganizovanja. Rad škole finansiraju roditelji iznosom sličnim svakoj drugoj dečjoj aktivnosti – kaže Marijana i dodaje da na časove dolaze mališani uzrasta od 4 do 12 godina (koliko traje i holandsko osnovnoškolsko obrazovanje), podeljeni u dve grupe. Očekuje da će ovu školu iduće godine pohađati oko 25-oro dece.
Đaci najviše vole šaljive sadržaje, dramatizacije priča, sve vrste muzičkih aktivnosti (najpopularnije je solo-pevanje na mikrofonu), izvođenje eksperimenata (sa vodom, vazduhom, svetlošću), jezičke igre (kviz, zanimljiva geografija, na slovo na slovo, zagonetna životinja). Deca vole da prave štandove sa srpskim proizvodima, da kupuju srpskim novcem, da na času vide pravo voće, povrće, lišće i šumske plodove i da učestvuju u priredbama. Napolju se igraju nekada veoma poznatih igara: arjačkinja-barjačkinja, ćorave bake, između 2 vatre.
Ime Zmaj izabrano je zbog najmanje tri značenja: poznatog dečjeg pesnika, bića iz mašte i igračke koja se pušta na vetru – baš kao što su književnost za decu, razvoj mašte i igra važni sastavni delovi njihovog rada
U školi se slave i dečji rođendani, obavezno uz pesmu Danas nam je divan dan i srpsko posluženje, a Nova godina uvek sa Deda Mrazom, u holandskoj kulturi daleko manje važnim od Sinterklaas-a, koji poklone deli 5. decembra. Razgovaraju o Božiću i Svetom Savi – školskoj slavi, takmičenjem u tucanju jajima obeležavaju pravoslavni Uskrs, a ove godine su čas Osmog marta, za tamošnju decu, ističe Marijana, nepoznatom prazniku, posvetili temi Mama.
Pored digitalne table, koriste i plastificirane interaktivne mape Srbije i Evrope, a posvećuju pažnju i osobenostima drugih zemalja iz kojih učenici dolaze
To što njena dva sina pohađaju školu Zmaj, ovoj svestranoj nastavnici daje privilegiju da istovremeno bude i nastavnik i roditelj, odnosno davalac i korisnik usluga i da proces rada vidi i prilagodi mu se iz dva ugla.
– Sa mnogim porodicama iz škole imam i privatan kontakt, što olakšava komunikaciju – jedni drugima bez ustručavanja i formalnosti prenosimo komentare i sugestije. Pošto učenike viđam i u nenastavnim situacijama, lakše mi je da primetim jezički nedostatak na koji treba da u nastavi obratim pažnju – rekla mi je Marijana Jančić.
Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com
Foto: privatni album
Kurir
Autor:
Kurir
