Još od 1920god. naučnicima je poznato da radio talasi mogu da izazovu zdravstvene probleme. Ljudi koji su radili sa uređajima koji emituju snažne radio talase su se žalili na lošije pamćenje i smanjenu sposobnost rasuđivanja kao i povremeni gubitak kontrole nad telom i ubrzan rad srca.
Tada je zaključeno da radio talasi izazivaju zagravanje kože što može da deluje na nervni sistem. Na osnovu ovih saznanja uvedene su nacionalne sigurnosne mere za rad sa uređejima koji emituju snažne radio talase.
Međutim sve se ovo nemože porediti sa emisijom radio talasa mobilnih telefona. Mobilni telefoni, pre svega zbog postizanja niže cene i efikasnosti, imaju najmanje moguće napajanje a rezultat je mala emisija radio talasa, koje koriste radi prenpšenja signala.
Radio talasi pretstavljaju tek deo elektromagmetnog spektra, koji obuhvataju mnogo poznatije talase, kao što su rendgenski, infra crveni, ultravioletni zraci. Spektar zraka je podeljen u različite grupe prema njihovoj frekfenciji i meri se u Hz, koji predstavljaju gustinu zraka u sekundi. Frekfencija zraka mobilnih telefona je na granici između radio i mikro talasa.
Sve grupe elektromagnetnog spektra su opisane kao radiacija, ali nisu svi tipovi radijacije isti. Na vrhu skale je jonizujuća radijacija (nastaje usled razlaganja radioaktivnog materijala i rengenski zraci), koji imaju sposobnost da menjaju materiju, uključujući i ljudske ćelije. Imaju visoku energiju koja može da promeni molekularnu strukturu i tako izazove ozbiljne posledice kao što je promena strukture DNA, koja dovodi do mutacije i u nekim slučajevima prouzrokuje ozbiljna oboljenja.
Radio talasi, koje između ostalog emituju i mobilni telefoni, su na drugom kraju spektra. Imaju veoma malu energiju i nemaju sposobnost da menjaju materiju pa su veoma blizu ne jonizujućoj radijaciji.
Prema Rejnoldsovom izveštaju iz 2000-te godine, koga je sačinila komisiona grupa sačinjena od nezavisnih naučnika, publikovani su sledeći zaključci:
Nema nikakvih dokaza o nepovoljnom zdravstvenom efektu prouzrokovanom radio talasima koje emituju mobilni telefoni po važećim sigurnosnim limitima. Ipak rupe u sadašnjim saznanjima ne dozvoljavaju da se mobilni telefoni proglase sigurnim za zdravlje. Radio talasi mogu delovati na ćelije, ali to nemora da znači da će izazvati oboljenje.
Deca bi trebalo ograničeno da koriste mobilne telefone, samo za kratke i važne razgovore. Kod njih se još uvek razvija lobanja pa radio talasi lakše dospevaju do mozga. Razvijaju se i ćelije pa apsorbuju više radiacije nego kod odraslih, ovo naročito važi za tkiva mozga, s obzirom da je nervni sistem veoma osetljiv tokom razvoja.
Preporuka je da bazne stanice ne budu blizu škola kao i da proizvođači štampaju uz mobilne telefone takozvanu SAR vrednost koja označava koliko emituju radio talase.
Od 2000-te godine nekoliko puta godišnje se publikuju novi izveštaji koji upozoravaju da bi mobilni telefoni mogli da nose rizik po zdravlje mada ni jedna studija nije definitivno to dokazala. Ima više razloga zašto je teško doći do konačnih rezultata. Različite studije imaju različite čak oprečne rezultate. Razlog može da leži u tome što je efekat radio talasa veoma različit u zavisnosti od tipa elektromagnetne radijacije, GSM i GPRS (2,5G) koriste pulsnu radiaciju tj. nivo raste i opada veoma rapidno. 3G telefoni koriste kontinuirani nivo radio talasa.
Neki naučnici smatraju da pulsna radijacija ima snažniji uticaj na ćelije. Različite studije su proučavale različite tipove radijacije pa je možda to objašnjenje za neke zbunjujuće i oprečne izveštaje.
Neke studije su rađene na životinjama, kao ona iz 2003-će, gde su pacovi bili izlagani kratkotrajnom dejstvu radio talasa i kod kojih su izazvali uništenje ćelija mozga važnih za memorisanje, učenje i pokrete a takva vrsta oštećenja je dovodila i do preranih simptoma Alchajmerove bolesti.
Ovakve studije ne mogu da se primene nad ljudima jer se efekat radio talasa proučava nad tkivima mozga uzetim biopsijom, ova procedura bi kod ljudi mogla kasnije da izazove epilepsiju, trajno oštećenje mozga ili moždani udar.
Studija rađena u Australiji je utvrdila da izlaganjem pacova pulsnoj radijaciji 2 puta povećava verovatnoću od oboljevanja od raka mozga. Ovakva istraživanja rađena nad životinjama se nemogu primeniti na ljude jer su životinje osetljivije na radio talase od ljudi.
Studije o štetnom dejstvu mobilnih telefona na zdravlje ljudi, gde su ispitanici bili ljudi za svoje rezultate tvrde da samo ukazuju na mogući problem ali nisu definitivni jer su rađene na malom uzorku kao npr. skorašnja studija rađena u Švedskoj, čiji su rezultati da ljudi koji žive u ruralnim predelima imaju veći rizik od oboljevanja od kancera mozga nego ljudi iz gradskih područja, najverovatnije zbog manje gustine baznih stanica.
Iz cele ove zbrke generalno gledano mogu se izvesti zaključci da:
Najveći rizik korišćenje mobilnih telefona u saobraćaju, naročito tokom vožnje zbog mogućih saobraćajnih nesreća.
Za sada dokazi da mobilni telefoni kod ljudi deluju na podizanje krvnog pritiska i da zagrevaju mozak, smatraju se kratkoročnim efektima koji najverovatnije ne izazivaju nikakav zdravstveni problem kod većine ljudi u dužem vremenskom periodu.
Za sada ne postoje čvrsti dokazi da radio talasi koje emituju mobilni telefoni prouzrokuju moždane tumore ili poremećaje u memoriji. Iako zračenje mobilnih telefona kod većine ljudi nosi izuzetno mali rizik za zdravlje trba imati u vidu da su neke osobe osetljivije.
Pomeranjem mobilnih telefona od uveta za samo 10cm., drastično smanjuje radiaciju pa je za preporuku korišćenje mikrofona i slušalica.
Dosadašnje studije ipak ukazuju hitnost jednog sveobuhvatnijeg ispitivanja dejstva mobilnih telefona na zdravlje, zbog njihovog masovnog korišćenja.
