Pridržavanje pacijenata predloženog terapijskog režima (primena odgovarajuće doze leka dovoljno dugo) naziva se KOMPLIJANSA . Ovo je termin kojeg je teško prevesti, te se koristi sve više i u našem jeziku.
Ovo je pitanje koje Vam često postavlja lekar. Međutim, iskrenost nije uvek potpuna. Pacijenti se ponekad plaše da izgube poverenje svog lekara.
Da bi lekovi mogli da ispolje svoj efekat, potrebno je da se uzimaju redovno, tj. u dovoljnoj dozi (kako pojedinačnoj, tako i dnevnoj) i dovoljno dugo. To znači da treba da postoji dobra komplijansa . Zato je najbolje da budete iskreni prema Vašem doktoru, kako bi na najbolji način doprineli uspostavljanju najbolje terapijske strategije, tj. kombinacije lekova i njihovih odgovarajućih doza.
Postoji nekoliko razloga zbog kojih se pacijenti u potpunosti ne pridržavaju propisanog terapijskog režima: nepoverenje u konačan ishod terapije, odbijanje uzimanja lekova, cena lekova, strah od pojave neželjenih efekata.
Loša komplijansa nije samo prisutna u našoj sredini. To je čest problem i u bogatim zemljama sa razvijenom tržišnom ekonomijom. Jedan od najuticajnijih američkih medicinskih časopisa nedavno je objavio poražavajuće rezultate u vezi sa redovnim uzimanjem lekova koji se primenjuju za smanjenje masnoća u krvi. Naime, ovi lekovi kod osoba sa povišenim vrednostima masnoća u krvi treba da se uzimaju praktično doživotno (naravno, ukoliko je bezuspešno pokušano sa intenzivnom dijetom i promenom životnog stila – na prvom mestu više kretanja, uz prestanak pušenja). Ali, pokazalo se da Amerikanci već posle 6 meseci prekidaju da uzimaju ove lekove u visokom procentu (oko 50%).
Interesantno je da se od nedavno jedan od najčešće primenjivanijih lekova iz ove grupe (simvastatin) može kupiti slobodno u apoteci i bez lekarskog recepta u Velikoj Britaniji, zemlji koja ima veoma strogu regulativu u pogledu primene lekova. Jedna od zabrinutosti stručne medicinske javnosti je upravo nedovoljna komplijansa kada se uzimaju ovi lekovi. Ne može se sa sigurnošću znati da li će osobe koje kupuju ovaj lek takođe i prestati da puše, smanjiti prekomernu telesnu težinu i više se kretati, ili će uzimati lek kao zamenu za ove promene životnog stila.
Nedavno je izvršeno ispitivanje u vezi sa redovnim uzimanjem lekova na velikom broju osoba koje uzimaju lekove zbog različitih dijagnoza (oboljenja). Rezultati ovog ispitivanja mogu se naċ,i na internet adresi: www.healthbanks.com.
Naime, među tri grupe pacijenata – sa onkologije (koji uzimaju lekove protiv malignih tumora), psihijatrije i opšte prakse, postavljeno je pitanje da li redovno uzimaju svoje lekove koje im je lekar propisao. Odgovori pacijenata na postavljena pitanja dati su u sledeċ,oj tabeli: uvek uzimaju svoje lekove prema upustvima – 100% 0nkoloski pacijenti, psihijatrijski 62% a pacijenti opšte prakse 55%, psihijatrijskki pacijenti u 7% slučajeva zaborave da uzmu lekove dok to učinei 20% pacijenata opšte prakse.
Može se zaključiti da su onkološki pacijenti veoma revnosni što se tiče redovnog uzimanja lekova, što se i očekuje s obzirom na to da se radi o najtežim bolestima i velikoj motivisanosti pacijenata da im se produži život i olakšaju poslednji dani.
Sa druge strane, najlošija situacija bila je u opštoj praksi.
Veoma ilustrativan primer loše komplijanse, za koju su podjednako krivi i pacijenti i lekari, jeste uzimanje lekova protiv povišenog arterijskog krvnog pritiska (antihipertenziva). Kaže se da postoji tzv. ‘pravilo polovine’, što znači da je od ukupnog broja osoba sa hipertenzijom (koji nije nimalo zanemarljiv) samo polovina dijagnostikovana (zna da ima povišeni pritisak), a od njih samo polovina uzima lekove. Globalno gledano, za bolje zdravlje i bolji kvalitet života stanovništva od izuzetne je važnosti da se radi na boljoj dijagnostici hipertenzije, kao i na edukaciji obolelih osoba u cilju redovnog uzimanja propisanih lekova. Ovo tim pre kada se zna da je hipertenzija jedan od najvažnijih faktora rizika za nastanak nekoliko čestih kardiovaskularnih oboljenja, kao što su koronarna bolest (angina pektoris, infarkt srca), cerebrovaskularna bolest (šlog) i srčana slabost.
Takođe je dobro poznata činjenica da postoji loša komplijansa kada se primenjuju inhalacioni lekovi – pumpice (kod obolelih od bronhijalne astme i hronične opstruktivne bolesti pluċ,a). Dva su osnovna razlo ga za to. Prvo, postoji predrasuda da se javlja zavisnost od pumpica kada se jednom počnu koristiti i da se njome leče najteži oblici bolesti ( ‘došao sam do tog stadijuma da moram da koristim pumpicu’ ). Naravno da to nije tačno jer se upotreba pumpica savetuje u najranijoj i najblažoj fazi bolesti. Drugo, jedna grupa lekova koji se primenjuju u obliku pumpica, tzv. preventivni – protivzapaljenski lekovi (kortikosteroidi), treba da se primenjuje dugotrajno (nekoliko meseci) u cilju zaštite disajnih puteva i kasnijeg smanjenja broja pogoršanja bolesti. U vezi sa njihovom primenom, s obzirom na to da se radi o hormonskim lekovima, često postoji i bojazan da može doċ,i do teških i opasnih neželjenih efekata. To nije istina jer je inhalacioni oblik primene lekova (pumpicom) najsigurniji, pošto na taj način minimalna doza leka (nekoliko desetina puta manja od doza koje se koriste pri uzimanju tableta na primer) dođe tamo gde treba – u disajne puteve i zaobiđe sistemski krvotok, te i ne dođe do drugih organa gde bi lek mogao da ispolji eventualno neželjeno dejstvo. Zato je važno pravilno edukovati ove pacijente kako bi se pravilno lečili i smanjili težinu svoje bolesti i broj pogoršanja. Razlog postojanja loše komplijanse kod primene ovih pumpica je i u tome što su to preventivni lekovi koji se daju duže vreme, za razliku od druge vrste lekova (takođe pumpica) koji služe za brzo širenje suženih disajnih puteva (u bronhijalnoj astmi i hroničnom ‘pušačkom’ bronhitisu, na primer). Kada posle izvesnog vremena dođe do poboljšanja simptoma, veliki broj pacijenata prestaje da uzima ove pumpice. Na taj način prave veliku grešku jer njihovi disajni putevi ipak nisu dovoljno oporavljeni.
Za TopVitu:
Prim. mr sc. med. Branislav Gvozdenović, specijalista interne medicine – pulmolog
