Da li zbog klimatskih promena ima više šumskih požara?

4

Da li zbog klimatskih promena ima više šumskih požara? 1Foto: Pixabay/Ylvers

Slike nekontrolisane vatrene stihije koja je uništavala sve pred sobom obišle su medije i izazvale veliku međunarodnu reakciju i pažnju istraživača koji su pokušali da otkriju razloge zašto su požari bili veći nego što je to ubičajeno i šta nas čeka u budućnosti.

It tog razloga naučni sajt Science Brief prikupio je podatke iz 73 istraživanja na temu požara i klimatskih promena objavljenih od 2013. godine do danas. Analiza rezultata ovih istraživanja je pokazala da klimatske promene povećavaju rizik od izbijanja velikih nekontrolisanih požara.

Međutim, verovatno će vas iznenaditi podatak da u periodu od 2003-2015. istovremeno postoji trend smanjivanja površine koja je izgorela u požarima na globalnom nivou, pišu Jovana Nikolić i Nemanja Milović za portal Klima101.rs. Tako je ukupna površina zahvaćena požarima u 2015. za oko 25 odsto manja nego što je to bio slučaj 2003. godine.

Ovaj podatak izazvao je mnogo buke u krugovima koji se bave klimatskim promenama, iz tog razloga Carbon Brief je objavio detaljnu analizu povezanosti klimatskih promena i požara sa interaktivnim mapama i osvrtom na rezultate pojedinačnih istraživanja.

Ono što se širom sveta događalo u protekle dve godine pružilo je dosta materijala da se sagleda šta predstavlja rizik i kakva bi budućnost mogla da nas očekuje.

Kako klimatske promene utiču na požare?

Kako bi nastali šumski požari potrebno je da vladaju određeni vremenski uslovi od kojih su glavni dugi periodi suše i toplotni talasi. Kako ovi vremenski uslovi postaju ekstremniji ili duži, rizik od požara raste. Zbog toga klimatske promene povećavaju šansu za stvaranje uslova koji pogoduju izbijanju i nekontrollisanom širenju požara.

Šta je najveći rizik varira od regije do regije, a jedan opšti faktor može biti sušenje vegetacije. Naime, što je temperatura viša, a padavina manje, vegetacija je sve suvlja i podložnija gorenju.

Da li zbog klimatskih promena ima više šumskih požara? 2
Foto: EPA-EFE/RUSSIAN FEDERATION SERVICE AVIATION FOREST PROTECTION

Osim toga, suva vegetacija omogućava požaru kada započne da se brže širi (naročito pod uticajem vetra), da zahvata veću površinu i teže gasi. Temperatura i suša ne utiču samo na to da požari budu intenzivniji, već i da njihova sezona duže traje, odnosno da u godini bude više dana u kojima postoji rizik da izbiju.

Sezona požara

Broj ovakvih dana raste upravo zbog klimatskih promena, pokazalo je 2015. godine istraživanje međunarodnog tima objavljeno u Nature Communications. Ovo je posebno uočljivo u delovima sveta u kojima se zimi javlja snežni pokrivač kao što su sever Amerike i Evrope.

Kako se na sajtu Carbon Brief navodi, autori ovog istraživanja objašnjavaju da na proleće ranije počinje toplo vreme, a na jesen duže traju visoke temperature tako da snega nema u delovima godine za koje je to bilo uobičajeno, što dovodi do toga da se vegetacija suši.

Ove godine je objavljeno još jedno istraživanje koje pokazuje da je u Kaliforniji zbog klimatskih promena broj jesenjih dana pogodnih za izbijanje požara dupliran u odnosu na osamdesete godine prošlog veka.

Ali kako požari započinju?

Prema rezultatima studije koju je objavio WWF za izbijanje velikih šumskih požara najodgovorniji su ljudi. Svega četiri odsto šumskih požara na svetu nastaje prirodno, udarom munje, ostatak čine požari koji su započeli zbog namernog paljenja šume radi krčenja zemljišta, zbog ljudske nepažnje ili u krajnjem slučaju piromanije.

Međutim, u zavisnosti od dela sveta koji posmatramo zavisi i šta je najčešći uzrok izbijanja požara. Dok se u Kanadi požari dobrim delom dešavaju prirodno, u Amazoniji i Indoneziji to nije slučaj. Posebno poslednjih godina primećeno je intenziviranje aktivnosti krčenja zemljišta u ovim državama.

Kako je onda moguće da je tokom 21. veka smanjena ukupna površina zemljišta koje gori?

Iako vam kada pričamo o požarima najverovatnije prvo padnu na pamet slike koje smo mogli da vidimo prošlog leta u Amazoniji, veliki požari nisu karakteristični samo za šume. Česti su i na tranvatim površinama, a takvih požara je najviše u Africi gde svake godine gore ogromna prostranstva pod savanom.

Da li zbog klimatskih promena ima više šumskih požara? 3
Foto: MUP Srbije

Pojedina istraživanja pokazuju da na ovom kontintetu izbije čak 70 odsto od ukupnog broja požara na svetu.

Razlog ne leži toliko u promeni vremenskih uslova koliko u namernom paljenju savane koje je u Africi deo tradicionalnog upravljanja zemljištem.

Međutim, zbog velikog rasta populacije koji je zabeležen na afričkom kontinetnu i potrebe za proizvodnjom hrane, sve veća površina savane biva pretvorena u poljoprivredno zemljište za uzgoj useva koje više nije deo sezone požara.

Kako požari u Africi čine većinu svih požara na svetu, svako značajno smanjenje na ovom kontinentu reflektuje se i na ukupnu površinu koja gori, a trend pretvaranja divljine u poljoprivredno zemljište prisutan je i u ostatku sveta.

Tekst u celosti čitajte na portalu Klima101.rs.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

Učlani seOriginal Article