U celom svetu se svake godina 14 novembra obeležava Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti.Ovaj datum je odabran u spomen na rođendan Fredericka Bantinga, koji je zajedno s Charlesom Bestom 1926. godine otkrio insulin, spasivši tim otkrićem brojne ljudske živote.
Svetski dan šećerne bolesti je međunarodna kampanja kojoj je cilj povećati opšu budnost i upozoriti javnost na uzroke, simptome, preventivu, lečenje i posledice nelečene šećerne bolesti.
Pretpostavlja se da od dijabetesa u Srbiji boluje 300.000 do 400.000 građana i da će se do 2025. godine taj broj utrostručiti. I pored ovako zastrašujućih podataka, država za lečenje svojih građana izdvaja najmanje od svih Evropskih zemalja. Jedino je Albanija ispod nas. Dodatan problem, kažu u Ministarstvu zdravlja, je činjenica da naše stanovištvo ide kod lekara tek kad se razboli, pa se onda izdvaja veliki novac za njegovo lečenje. Redovni sistematski pregledi stanovništva bi uštedeli mnogo novca a tako bi se sprečio razvoj mnogih bolesti i njihovih komplikacija .
Šta je diabetes?
Pod pojmom Diabetes mellitus se podrazumeva grupa metaboličkih oboljenja koju karakteriše visok nivo šećera u krvi, koji nastaje zbog nepravilnosti u sekreciji insulina ili nepravilnosti njegovog delovanja. Nivo glukoze u krvi je pod striktnom kontrolom insulina, hormona koga proizvodi pankreas. Insulin snižava koncentraciju glukoze u krvi. Kada se nivo glukoze u krvi poveća npr. posle obroka, insulin se oslobađa iz pankreasa kako bi normalizovao nivo glukoze u krvi. Kod obolelih od diabetesa, odsustvo insulina izaziva hiperglikemiju, višak glukoze se izbacuje pomoću mokraće pa je sladak urin jedan od ključnih simptoma.
Diabetes je hronično oboljenje.
Komplikacije koje nastaju tokom vremena kod obolelih od diabetesa su slepilo, otkazivanje bubrega, arterioskleroza koja vremenom vodi ka razvoju kardiovaskularnih oboljenja.
Tipovi diabetesa
Postoje dva glavna tipa diabetesa: tip1 i tip 2. Tip 1 diabetesa se još naziva insulinsko zavisnički tip diabetesa ili juvenilni diabetes. Kod ovog tipa diabetesa pankreas usled autoimune reakcije organizma nije u stanju da proizvodi insulin. Kod obolelih od diabetesa tipa 1 pronađena su abnormalna antitela, koja u stvari predstavljaju proteine u krvi koji su deo imunog sistema organizma. Ovi pacijenti da bi preživeli moraju redovno da primaju insulin.
Kod tipa 2 diabetesa, kod pacijenata pankreas stvara insulin ali neadekvatan. U mnogim sličajevima to znači da pankreas luči veće količine insulina od normalne, ali ćelije organizna imaju manju senzibilnost na insulin tj. ne prepoznaju ga. Kod ovih pacijenata jetra nastavlja da stvara glukozu bez obzira na povećanje nivoa glukoze u krvi.
Iako kod diabetesa tipa 2 postoji jaka genetska predispozicija, jedan od najčešćih uzročnika su loše navike u ishrani i gojaznost.
Dijabetes se privremeno može pojaviti u trudnoći – gestacioni tip dijabetesa, usled naglih hormonskih poremećaja, koji najčešće nestaje posle rodjenja deteta.
Simptomi diabetesa
Rani simptomi diabetesa su velika količina glukoze u mokraći, što prouzrokuje veće izlučivanje mokraće što oped vodi ka dehidrataciji. Sa dehidratacijom javlja se osećaj žeđi i povećano uzimanje vode. Javlja se gubitak telesne težine uprkos povećanom apetitu. Oboleli od diabetesa su skloniji infekcijama pre svega bešike, vaginalnim infekcijama i infekcijama kože.
Šta se može uraditi kako bi se usporila pojava komplikacija kod dijabetesa
Oboleli od diabetesa treba stalno da kontrolišu nivo glukoze u krvi, kod tipa 1 – 4 puta dnevno, ne tako česta kontrola nivoa glukoze u krvi potrebna je i kod diabetesa tipa 2. Nivo glukoze u krvi mora da bude između 70 i 120 mg/dl.
Neophodno je uvesti zdrav način ishrane i redovne dnevne vežbe.
