Kod nas, breskve nisu samo voće — one su znak da je vreme za dunst.
Sećam se kako je baka birala samo one breskve koje se lako ljušte, mesnate i sočne, sa rumenim obrazima kao da su se stidljivo nasmejale suncu. Na stolu, veliki lavor, nož sa drvenom drškom, i tišina koja se povremeno prekida zvukom radija i zveckanjem staklenih tegli.
Ali ono što je činilo naš dunst posebnim — bio je rum. Ne mnogo, tek toliko da podigne miris, da voću doda dubinu, da tegla ne bude samo slatka, već i pomalo zagonetna. Baka je govorila: „Rum je za dušu dunsta. Bez njega, to je samo skuvano voće.“
Breskve su se smešile iz tegle a u velikom emajliranom loncu se topio šećer, rum se dodavao na kraju, kao tajna koju zna samo domaćica. Miris je bio opojan — kao da leto ne želi da ode, već da se zadrži u svakoj tegli, da nas greje kad dođu vetrovi sa Karpata.
Dunst nije bio samo zimnica. Bio je doručak uz domaći hleb, punjenje za štrudlu, dodatak palačinkama, ali najviše — bio je podsetnik. Na vreme kad se živelo sporije, kad se voće biralo rukom, a recepti prenosili šapatom.
Za pripremu je potrebno :
2 kg zrelih, ali čvrstih breskvi
500 g šećera
500 ml vode
150 ml tamnog ruma
Priprema:
Breskve oprati i poređati ih u teglu. Ja sam koristila veliku teglu u koju mi staje 4 kg bresaka tako da sam pravila duplu meru.
Skuvati sirup tako što će te u šerpi zagrejati vodu. Kuvati dok se šećer ne rastopi.
Skloniti sirup sa vatre i dodati rum te sve lepo pomešati.
Složene breskve u tegli preliti toplim sirupom s rumom, ostavljajući 1 cm prostora do vrha.
Teglu staviti u veliki lonac sa vodom (voda treba da pokriva ¾ visine tegle) i kuvati kad provri oko 20 minuta .
Teglu sam zatvorila potom celofanom i gumicama, i čuvam je u špajzu.
Ove breskve su savršene za zimske deserte, kao dodatak kolačima, sladoledu, ili čak uz sir i orašaste plodove. Ako želiš da dodaš začine poput karanfilića ili cimeta, slobodno — dobićeš još bogatiji ukus.
*Reč dunst u Vojvodini ima posebno mesto, iako se u većem delu Srbije koristi reč kompot.
Zašto Vojvođani kažu dunst?
Dunst dolazi iz nemačkog jezika — „Dunst“ znači para ili isparenje. U kontekstu kuvanja, označava nešto što se kuva na pari ili lagano krčka.
Tokom vekova, pod uticajem austrougarske kulture, mnoge nemačke reči su ušle u svakodnevni govor u Vojvodini — naročito u kuhinji. Tako je dunst postao naziv za voće kuvano u sopstvenom soku, često sa dodatkom šećera, vode i začina.
Da li postoji razlika između kompota i dunsta?
Kompot se obično kuva u više vode, voće pliva u sirupu, i često se služi kao napitak ili lagani desert, dok Dunst, s druge strane, ima manje tečnosti, voće se krčka u sopstvenom soku, često gušće, aromatičnije, i koristi se kao dodatak jelima, kolačima ili kao zimnica.
Reći dunst umesto kompot nije samo jezički izbor — to je znak pripadnosti tradiciji, sećanje na bakinu kuhinju, i deo identiteta ravničarskog domaćinstva.
