Rizik od infekcije Ešerihijom koli se povećava konzumacijom ne opranog povrća kao što je salata ili spanać ili slabo termički obrađene govedine, hamburgera. Pod Ešerihijom koli se podrazumeva velika grupa bakterija koje žive u crevima zdravih ljudi i životinja. Veliki broj ovih bakterija je bezopasan za zdravlje i igra bitnu ulogu u metabolizmu tj. apsorpciji nekih vitamina, ipak par vrsta grupe E. koli, unete hranom mogu da izazovu ozbiljne infekcije .
Naročito virulentna vrsta E. koli, nazvana E. koli O157:H7, može da izazove intenzivne krvave diareje, otkazivanje bubrega pa čak i smart. Većina ljudi obolelo od E. koli O157:H7, je bilo zaraženo nedovoljno termički obrađenim mesom ali ona može da opstane i u svežem voću i povrću. Iako nije uvek moguće sprečiti infekciju E. koli saznanjem kako hrana treba da bude termički obrađena može da bude najbolja prevencija od ove bolesti.
Sve vrste E koli ne izazivaju iste simptome, tako enterotoksična E. koli najčešće izaziva proliv kod male dece i najčešći je uzrok proliva na proputovanjima. Ova bakterija se širi preko svežeg voća i povrća, sveže morske hrane, nedovoljno pasteralizovanih mlečnih proizvoda, kontaminirane vode. Simptomi trovanja ovom vrstom E. koli su vodnjikavi prolivi, bolni grčevi u stomaku i traju par dana. Infekcija nestaje bez bilo kakvog specijalnog lečenja bez posledica.
Infekcija Ešerihijom koli O157:H7 je mnogo ozbiljnija jer ova bakterija luči toksine koji oštećuju sluzokožu creva, izaziva bolne kolike i intenzivne krvave prolive. Tokom dana je moguće 10 krvavih proliva koji izazivaju dehidrataciju i iscrpljenost. Većina ljudi preboljevaju ovu infekciju za 5 do 10 dana ali kod dece ispod 5 godina i starijih osoba ili osoba sa oslabljenim imunim sistemom može doći do ozbiljnih infekcija među kojima je od ozbiljnijih hemolitični uremijski sindrom. Kod ove bolesti dolazi do oštećenja krvnih sudova bubrega gde krajnja posledica može biti otkazivanje bubrega.
Kako dolazi do zaraze E. koli:
Kontaminiranom hranom – E. koli se prirodno nalazi u digestivnom traktu mnogih životinja, meso može da bude kontaminirano fekalijama životinja u procesu obrade hrane. Bakterija može da pređe sa jedne površine na drugu pa tako mleko može da bude kontaminirano ako je krava zaražena. Ovaj problem se rešava pasterizacijom mleka i mlečnih proizvoda. Voda takođe može da bude kontaminirana ovom bakterijom pa je infekcija moguća pijenjem ovakve vode ali ona može da se koristi za zalivanje biljaka koje ako se ne operu pre jela mogu da prenesu bakteriju.Svo voće i povrće treba dobro oprati pre konzumacije.
E. koli se može preneti i direktnim kontaktom, pogotovo ako inficirane odrasle osobe ili deca ne peru ruke. Na higijenu treba posebno paziti ako je neko u porodici inficiran jer se E. koli zadržava u stolici do dve nedelje posle nestanka simptoma kod obolelog.
Infekciju E. koli je moguće sprečiti termičkom obradom namirnica pogotovo mesa, ne treba jesti polu živa mesa. Nije dovoljno samo dobro oprati voće i povrće nego i sve u kuhinji što dolazi u kontakt, uključujući radne površine, noževe, ruke. Termički obrađeno meso i povrće nikada ne treba stavljati na neopran tanjir na kome je ono sveže prethodno stajalo.
Treba uvek piti prokuvano mleko, treba proveriti da li su sokovi i đusevi pasterizovani i nikada ih ne treba držati na sobnoj temperaturi. Treba izbegavati da pijete vodu sa izvora, potoka, da slučajno kada plivate progutate vodu iz bazena, reke ili jezera.
Ukoliko se ipak zarazite E. koli iako većina ovih infekcija prolazi bez lečenja treba da se obratite lekaru ukoliko se pojave krvavi prolivi, ukoliko imate jake bolove u stomaku ili ako se simptomi ne povlače brzo. I u slučajevima kada je potrebna lekarska pomoć i kada su simptomi blagi najbolje je da se oboleli odmara i da uzima puno tečnosti.
