Glavobolja na radnom mestu

Veliki je broj ljudi koji pate od glavobolje, posebno na radnom mestu ali ne pridaju tome znacaj. To je greska – misljenje je naucnika koji se bave ispitivanjem ove vrste tegoba. Naime glavobolja na radnom mestu dovodi do pada efikasnosti posla kao i znacajnog broja izostanka sa posla tokom godine. Pronadjeno je naime da 4% Amerikanaca cak 180 dana u godini (polovinu godine) oseca glavobolju. Ispitivanja su vrsena na 13000 ljudi i utvrdjeno je da gotovo duplo vise zena pati od glavobolje u odnosu na muskarce. Za razliku od migrene koja je najzastupljenija kod osoba oko 40.godine zivota, druge vrste glavobolja nisu vezane za godine zivota.

Da li je glavobolja ozbiljan problem ili samo dobar izgovor ? Cesto se zanemaruje ozbiljnost glavobolje. Naime najcesce kod pojave glavobolje, pacijent i ne ide lekaru vec sam uzme lek (analgetik). Medjutim, glavobolja je i pored toga jedan od 10 najcescig uzroka javljanja lekaru, 18,3% svih poseta lekaru je zbog glavobolje.

Da li od glavobolje cesce pate muskarci ili zene ? To zavisi od tipa glavobolje. Najcesci tip glavobolje je TENZIONA koja je podjednako zastupljena kod oba pola. Druga po ucestalosti je MIGRENOZNA glavobolja koje je 3 puta cesce zastupljena kod zena. Naime 20% zena izmedju 25-50 godine pati od migrene. Takozvana CLUSTER (histaminska) glavobolja koju karakterise ostar bol sa jedne strane glave pracen curenjem nosa i suzenjem ociju, cesci je kod muskaraca.

Da li glavobolja moze bitno uticati na posao i da li moze dovesti do znacajnijih gubitaka ? Koliko je glavobolja na poslu ozbiljan porblem ? Procenu gubitaka koji nastaju usled pojave glavobolje na poslu mozemo doneti na dva nacina DIREKTNO i INDIREKTNO. Direktno, preko troskova dojagnostike i lecenja (razni testovi, lekovi …). Indirektno, pracenjem efektivnosti rada, izostanaka sa posla – sto sve zajedno daleko premasuje direktne. Naime gubici koji nastaju usled pada efikasnosti, kvaliteta rada kao i pada produktivnosti cele grupe zaposlenih su nemerljivi. U 9% slucajeva veoma teski oblici glavobolja mogu smanjiti produktivnost rada za vise od 50%.

Da ta treba preduzeti da bi se glavoblja smanjila i tipe povecala produktivnost posla ? Kod najveceg broja blagih glavobolja, u zavisnosti od individualne preosetljivosti (alergijske komponente, postojanja oboljenja zeluca i duodenuma …) savetuje se upotreba sirokog spektra analgetika. Treba samo obratiti paznju na pojavu tzv. rebaund fenomena, odnosno pojavu pojacanja tegoba kod dugotrajne ucestale upotrebe lekova. Za teze oblike migrenoznih glavobolja potrebna je medicinska pomoc.


Da li postoje provocirajuci faktori za pojavu glavobolja ? Nije tacno pronadjeno sta moze da provocira pojavu odredjenih tipova glavobolja. Medjutim kada osobu koja pati od glavobolje pitamo kada je pocela i da li je sa necim povezana, obicno se navodi stres ili nerviranje (kod pojave tenzionih ili migrenoznih glavobolja), zamor, odredjena ishrana i to konzumiranje crnog vina, zestokih alkoholnih pica, cokolade, nekih vrsta sireva, zatim hormonski disbalans kod zena (migrene). Medjutim ovi faktori razlicito deluju s vremena na vreme kao i individualno. Takodje je moguca interakcija vise faktora. Naime casa crnog vina ako je udruzena sa stresom, umorom ili hormonskim promenama moze lako isprovocirati pojavu glavobolje.

Sta se preporucuje u okviru prevencije pojave glavobolje, posebno na radnom mestu? Najpre dobra edukacija zaposlenih i upoznavanje sa svim faktorima koji mogu isprovocirati pojavu glavobolje, redovni preventivni sistematski pregledi koji ukljucuju i individualni antistres program. Dobra prevencija i edukacija znacajno smanjuje troskove i gubitke nastane usled smanjenja efektivnosti rada.

NAJCESCE VRSTE GLAVOBOLJA

1. REBAUND GLAVOBOLJA -Dugotrajna, najcesce prekomerna upotreba analgetika moze u odredjenim slucajevima potencirati i pojacati glavobolju. Naime organizam se navikne na upotrebu leka, pa glavobolja ne prestaje vec se cak i pojacava. Tada pacijent povecava dozu leka i praveci zacaran krug sve vise pogorsava tegobe. Bol se obicno javlja sa obe strane glave, ponekad je pracen mucninom pa i povracanjem, kao i uznemirenoscu, zaboravljanjem, slaboscu i depresijom. Lekovi najcesce udruzeni sa ovim tipom glavobolje su narkoticki analgetici (tipa kodeina, hidrokodona i td.) ili prekomerna upotreba velikih doza lekova tipa aspirina, acetamninofena i ibuprofena. Kafetin koji se nalazi u sklopu drugih lekova moze provocirati ili pogorsati rebaund glavobolju. Lecenje se sastoji u prekidu uzimanja lekova sto prekida zacaran krug. Neki od lekova koji prouzrokuju pojavu ove vrste glavobolje su narkotici, prouzrokuju fizicku zavisnost i tada je neophodno potraziti pomoc lekara. Savet je da ukoliko glavobolje ne prolaze na uobicajene doze analgetika ili se cak pogorsavaju, konsultujte lekara. Najverovatnije ce biti potrebno da prekinete sa upotrebom svih lekova tokom 1-2 nedelje. Ne plasite se sta cete raditi ukoliko se glavobolja javi u tom periodu. Vas lekar ce Vam pomoci da prebrodite tegobe. Prevencija ove vrste glavobolje sastoji se u razumnoj upotrebi lekova i izbegavanju upotrebe narkotickih analgetika.

2. REUMATSKA GLAVOBOLJA-Ova vrsta glavobolje nastaje zbog degenerativnih promena na vratnoj kicmi i obicno je lokalizovana u potiljacnom delu glave. U slucaju kombimovanja nerva degeneratvinim promenama javlja se i osecaj stipanja, ukocenosti pa i slabosti. Uzrok glavobolje su zapaljenske promene na kostanomisicnih struktura vrata koje se odrazavaju i promenama na nervima tog dela kicme. Tretman podrazumeva koriscenje NSAI lekova tipa aspirina. Takodje dosta pomaze grejanje, masaza i vezbe ali obavezno pod kontrolom lekara.

3. KOFEIN-ZAVISNA GLAVOBOLJA -Ukoliko ste naviknuti na upotrebu kofeina a dosli ste u situaciju da Vam je njegova upotreba zabranjena ili prekinuta, mozete doci u situaciju da dobijete jaku glavobolju pracenu zamorom, nadrazljivoscu, depresijom, curenjem nosa, bolovima u misicima, ukocenoscu ili mucninom. Stalna upotreba kofeina u malim dozama (2-3 soljice kafe dnevno) moze dovesti do stvaranja fizicke zavisnosti i pojave gore navedenih tegoba u slucaju prestanka uzimanja uobicajene dnevne doze. Naime apstinencija kofeina kod redovnih korisnika dovodi do povecanja protoka krvi u mozdanim krvnim sudovima. Kofein deluje na krvne sudove tako sto izaziva njihovo skupljanje, pa prekid upotrebe dovodi do sirenja, povecanja protoka krvi i glavobolje. Terapija se satoji u ponovnom nastavljanju konzumiranja kafe, jer je cinjenica da se kofein nalazi i u sastavu mnogih lekova. Medjutim, treba voditi racuna da on ima i mnoge sporedne efekte i da se takodje organizam vremenom adaptira, pa je potrebno dozu sve vise povecavati. Preporucuje se postepeno smanjivenje doze kofeina sto ima za cilj eliminaciju ili upotrebu minimalnih doza. Preporuka je da se ne konzumira vise od 2 soljice kafe dnevno.

4. CLUSTER GLAVOBOLJA-Karakterise je intenzivan, jak bol u vidu paljenja sa jedne strane glave koji prilicno kratko traje. Bol je lokalizovan u predelu oko ociju koje postaju crvene i veoma suzne. Nozdrva sa iste strane je cesto zapusena i curi. Pri palpaciji arterija osecaju se jake pulsacije. Znojenje i crvenilo lica mogu biti udru1eni sa glavoboljom. Ove glavobolje se javljaju ciklicno u pravilnim vremenskim intervalima. Individulani period traje 30-60 minuta i moze se ponavljati i do 8 puta dnevno tokom perioda napada. Tacan uzrok ove vrste glavobolja nije poznat, ali je cinjenica da prati odredjeni bioritam. Utvrdjeno je da tokom perioda glavobolja postoji odredjeni stepen disfunkcije hipotalamusa, takozvanog unutrasnjeg casovnika i kontrolnog centra koji regulise niz mozdanih aktivnosti (temperaturnu kontrolu, emocionalni status, metabolicke i endokrine funkcije). Inhalacija kiseonika moze ublaziti tegobe, sto je primeceno u cak 40% ljudi koji pate od ove vrste glavobolje. Tretman se sastoji u koriscenju uobicajenih lekova protiv glavobolje, inhaliranje kiseonika preko maske tokom 10′. Takodje derivati ergotamina dati parenteralno mogu ublaziti tegobe. Kortizonski preparati takodje mogu prekinuti seriju tegoba, mada se preporucuju u krajnjoj nuzdi zbog niza nusefekata. Primeceno je da osobe koje konzumiraju alkohol i pusenje imaju ovu vrstu glavobolje, pa se savetuje prekid konzumiranja alkohola i pusenja. Takodje je primeceno da te osobe imaju vecu ucestalost pojave koronarnih oboljenja, a cak 50% njih boluje od cira.


5. DEPRESIJA I GLAVOBOLJE -Ova vrsta glavobolje ne reaguje na uobicajenu terapiju i prati sve simptome depresije (neraspolozenje, gubitak energije, hronicni bolovi, poremecaj sna, promene apetita, pad seksulane aktivnosti). Najcesce je ovaj tip glavobolje tenzionog karaktera, opisuje se kao tup bol u celoj glavi i pogorsava se ujutru i uvece. Pitanje je da li depresija prouzrokuje glavobolju, ili glavobolja depresiju ? Najverovatnije je veza uzajamna. Leci se upotrebom antidepresiva.

6. FAKTORI OKRUZENJA, FIZICKI FAKTORI I GLAVOBOLJA-Faktori okruzenja razlicito deluju na svakoga, tako da nema opsteg pravila u simtomatologiji. Kod nekih ljudi mogu prouzrokovati migrenosznu glavobolju sa jakim bolom tipa udara sa jedne ili obe strane glave pracenim mucninom, preosetljivoscu na zvuke, svetlost, mirise. Glavobolje se ponekad opisuju kao teskoba u predelu cela, oka i glave pracena nespecificnim bolom i opstom nelagodnoscu. Uzrok su razliciti agensi tipa dima cigarete, gasovi motornih isparenja, toksicne hemikalije na poslu. Takodje uzrocni faktor mogu biti vremenske prilike ili promene vremena. Zagadjenje vazduha u zatvorenom prostoru ili napolju takodje prouzrokuje glavobolju. Terapija ove vrste glavoblja je najpre uklanjanje faktora koji prouzrokuju glavobolju ukoliko je to moguce, a zatim simptomatska.