Gradovi su rezervati za pčele

6

Foto: Siniša Grahovac

Zvuči paradoksalno, ali odgovor je jednostavan, „urbane“ pčele nisu izložene otrovnim dejstvima pesticida i insekticida koji se koriste u poljoprivredi. Prema istraživanjima Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, na teritoriji Beograda, pčele daju med koji je po svim standardima dobar za ljudsku upotrebu. Statistike pokazuju da svake godine, zbog neodgovornog ponašanja čoveka, u Srbiji nestane oko 25 odsto pčelinjeg fonda. Da li je naše društvo dovoljno svesno opasnosti kojima ćemo biti izloženi ukoliko uništimo pčele? Odgovor na to pitanje potražili smo od Sabine Kerić, osnivačice ekološke organizacije Ekonaut.

– Sve više postajemo svesni činjenice da smo svojim delovanjem zagadili zemlju, vazduh i vodu i tako značajno ugrozili opstanak mnogih vrsta, između ostalih i pčela. Međutim, i dalje ne radimo dovoljno na uklanjanju uzroka koji ugrožavaju našu životnu sredinu i biodiverzitet. Ograničili smo pčelama i drugim oprašivačima izvore hrane monokulturnom poljoprivredom, a biljke koje se gaje na ovakav način, u većini slučajeva, sadrže visoke količine pesticida koje pčelama štete.

* Imajući u vidu prekomernu upotrebu pesticida u poljoprivredi, od kojih se neki nabavljaju i na ilegalnom tržištu, da li rešenje vidite u ulaganju u urbano pčelarstvo?

– Svakako da u urbanom pčelarstvu vidimo potencijal, utoliko pre što se Beograd može pohvaliti bogatim biodiverzitetom i zelenim prstenom koji ga okružuje. Tako je, zapravo, i nastao BeeConnected projekat. Pod pokroviteljstvom Švedskog instituta i inicijative Food For Tomorrow, koja se bavi umrežavanjem organizacija, kompanija i pojedinaca zainteresovanih za održivost sistema hrane na različitim nivoima, u toku 2018. godine pokrenuli smo lokalnu kampanju sa ciljem uključivanja i informisanja šire javnosti o problemima sa kojima se globalno i lokalno suočavaju pčele i drugi insekti oprašivači.

* Dakle, štiteći pčele, štitimo i lokalni biodiverzitet. Zbog čega su pčele toliko značajne za opstanak, ne samo brojnih biljnih vrsta, nego i za čoveka?

– Naše zdravlje, između stalog, zavisi i od pristupa raznovrsnoj ishrani, svežem voću i povrću za čiji su razvoj pčele neophodne. Od 100 najviše upotrebljavanih biljaka u ljudskoj ishrani, pčele oprašuju njih 70. Dakle, dve trećine glavnice naše ishrane zavisi od pčela. Takođe, pčele su jedini insekti koji proizvode hranu za ljude, odnosno med koji, pored ukusa koji prija čovekovom nepcu, ljudima pruža i lekovita svojstva. Ako znamo kako da zaštitimo i razvijemo cvetne površine sa vrstama atraktivnim za pčele, tako da imaju dovoljnu količinu nektara i polena, značajno ćemo poboljšati životne uslove pčelama i drugim oprašivačima. Ne treba zaboraviti da su pčele i indikatori zdrave životne sredine. Jednostavno, tamo gde je bezbedno za pčele, bezbedno je i za čoveka. Sudeći po kretanju pčela, Beograd je još uvek bezbedan grad za nas koji u njemu živimo.

* Da li postoje razlike između „gradskih“ pčela i onih koje ljudi uzgajaju u komercijalnim pčelinjacima?

– Stručnjaci kažu da divlje medonosne pčele koje žive slobodno u gradovima, van košnica koje su napravili ljudi, imaju raznovrsniji DNK u odosu na pčele koje se gaje u pčelinjacima, jer kao industrijske životinje, ili npr. rasni psi, postaju slabije i manje otporne na bolesti. Zato divlje, gradske pčele ne treba ubijati, nego ih preseliti na neko bezbednije mesto, ili ih „pripritomiti“ kako bi ojačale pčelinja društva koja se koriste za proizvodnju meda. U Beogradu postoji i SOS mobilna ekipa, na čelu sa pčelarom Slađanom Simonovićem, kojoj svi koji u svom životnom ili poslovnom prostoru naiđu na roj sa prirodnom košnicom mogu da se obrate i tako pomognu da se one prenesu na bezbedno mesto kako bi nastavile da rade u korist čovečanstva.

* BeeConnected projekat bavi se uslužnim pčelarstvom. Na koji način pomažete kompanijama i pojedincima koji žele da se bave urbanim pčelarstvom, profesionalno ili hobistički?

– U okviru projekta iznajmljujemo i održavamo košnice za društveno odgovorne kompanije, ili pojedince, koji imaju želju i potrebne preduslove da na svom prostoru naprave pčelinjak uz stručnu pomoć našeg tima. Ovaj model pčelarstava je prepoznat u mnogim razvijenim urbanim sredinama kao dobar način obogaćivanja loklanog biodiverziteta. Tokom ove sezone planiramo da, u okviru projekta, obučimo nezaposlene osobe da, kroz praktičan rad sa iskusnim pčelarom kao mentorom, i sami postanu pčelari. Takođe, uskoro ćemo objaviti i kratki informativni digitalni i štampani priručnik, koji će, pored toga što ukazuje na probleme sa kojima se suočava globalna i lokalna populacija pčela danas, ponuditi i konkretna rešenja koja svako od nas može da primeni kako bi u svojoj okolini napravio prostor za pčele i druge insekte.

* Dakle, nije dovoljno samo postaviti košnice u urbanom prostoru koji je pogodan za bavljenje ovom plemenitom veštinom. Sa kojim problemima se suočavaju pčele u velikim gradovima?

– Generalno, nedostatak hrane za pčele jedan je od najvećih izazova sa kojima se ovi insekti suočavaju u gradovima. Priručnik koji ćemo objaviti sadrži spisak od 100 cvetnih biljaka, drveća, žbunja, trajnica i sezonskih biljaka sa visokim procentom polena i nektara koje je lako uzgajati u našim klimatskim uslovima. Svi oni koji nemaju uslova da se u praksi bave urbanim pčelarstvom, mogu na svojim prozorima, terasama ili dvorištima da gaje medonosne biljke pomažući tako i sebi i pčelama.

* Ima li u Beogradu dovoljno urbanih bašti koje pomažu pčelama da se prehrane?

– Takvih prostora nikada nije dovoljno. Ali, upravo jedan od praktičnih primera cvetnih, urbanih prostora prijatnih i za ljude i za pčele, u samom centru grada, je naša bašta i „Zelena laboratorija“ koju smo krajem 2015. napravili u Novoj Iskri. Iako smešten u najprometnijem delu grada sa velikim saobraćajnim i zvučnim zagađenjem, ovaj urbani vrt, već tri godine, neguje 60 različitih vrsta biljaka od kojih su mnoge medonosne, privlače i hrane različite insekte iz naše okoline i praktično demonstrira da je moguće prirodu povezati sa gradskom sredinom. Od nedavno i agencija Kreativa Unlimited ima svoju mini eko baštu sa medonosnim biljkama koje će svakako biti mesto na koje će pčele iz košnica sa krova ove agencije rado sletati.

Jedinstven projekat iz oblasti urbane ekologije

BeeConnected je jedinstven projekat iz domena urbane ekologije koji se bavi iznajmljivanjem i održavanjem košnica za društveno odgovorne kompanije, pojedince i druge koji imaju želju i potrebne preduslove da na svom prostoru imaju pčelinjak i na taj način doprinesu opstanku pčela. Ovaj model pčelarstava je prepoznat u mnogim razvijenim urbanim sredinama kao dobar način obogaćivanja loklanog biodiverziteta, ali i društveno odgovorna kampanja koja privlači pažnju javnosti i senzibiliše je za probleme životne sredine. Projekat je rezultat zajedničkog rada ekološke organizacije Ekonaut, Nova Iskra dizajn inkubator i coworking zajednice i kompanije Happy Honey koja proizvodi inovativne slatkiše na bazi meda. Projektu se početkom godine uključila i marketinška agencija Kreativa Unlimited koja je prva postavila BeeConnected košnice na krov svoje kancalarije na splaku kod Ušća i Velikog ratnog ostrva, oaze biodiverziteta i zelenila nadomak centra grada.

Original Article