Iako je, nažalost uobičajeno da gubitak posla ili naglo osiromašenje vode ka depresiji, najnovije istraživanje pokazuje kako nezaposlenost ima dodatne posledice na pogoršanje psihičkog zdravlja u smislu trajnosti i do dve godine negativnih posledica.
Na Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje , u okviru Centra za preventivno istraživanje depresije u Mičigenu, SAD, dr Ričard H. Prajs, autor ove studije ističe: Nije samo činjenica izgubljenog posla ta koja vodi ka pogoršanom psihičkom stanju. Reč je o tome da je taj događaj u životu pojedinca samo inicijator u celoj kaskadi uzročno-posleodičnih pogoršanja koje vode i ka drugim nervnim i psihosomatskim bolestima. NIje sam gubitak posla uzrok pojave depresije, već je taj događaj izazivač krize koja genereriše mnoštvo negativnih reakcija i bočnih granjanja ka različitim oboljenjima.
Prajs i kolege istraživali su povezanost gubitka posla sa pojavom depresije kod 756 bivših zaposlenih, prosečne starosti 36 godina i bez posla oko tri meseca. Svi su bili uvereni da nemaju nikakve šanse da povrate poslovni status koji su imali ranije, iako su svi bili fakultetski obrazovani.
Prva pojava materijalnih nedaća u životu samo dodaje ulje na vatru, pa se kriza posle gubitka posla učvršćuje i počinje da zrači novim posledicama, od kojih je depresija samo pojavna strana celokupnog sindroma. Prajs napominje da se prve posledice zaokružene bolesti mogu nekada pojaviti i posle dve godine od gubitka posla.
Na samom početku, uz depresiju javlja se dvostruki simptom gibitka samopouzdanja i otpor prema stvaranju novih društvenih veza, a i postojeće zamiru ili se njihov kvalitet brzo urušava.
Kako Prajs i kolege navode, a objavljuje Žurnal profesionalnog mentalnog zdravlja, zapaženo je da se simptomi pogoršanog opšteg zdravlja, ili poremećenog sistema stvaranja društvenih veza javlja kod 60 % ispitanih posle šest meseci od gubitka posla, dok se kod 37% ove pojave javljaju tek posle dve godine.
Prajs, doduše tvrdi da nije provereno, ali da sve ukazuje kako nezaposleni imaju niži stepen poštovanja sigurnosti na poslu, kada se jednom i vrate na posao.
Prajs smatra da je ovo samo posledica opšte nesigurnosti posle dužeg perioda neangažovanja.
U Srbiji ove se godine može očekivati povećanje nezaposlenosti za 20 posto, procjenjuju u Institutu za tržišna istraživanja, jer kreće proces restrukturiranja osam velikih javnih preduzeća koja zapošljavaju oko 130.000 ljudi.
Trenutačno je, prema podacima tog instituta, evidentirano gotovo 960.000 nezaposlenih ljudi, a stopa nezaposlenosti procjenjuje se na 28,17 posto, pa bi prema ovakvim podatcima bili veoma povoljno tle za izradu jedne opsežne studije na temu nezaposlenost i njeni efekti na zdravlje.
