Hamburg (4): Razumevanje bez reči

1

Hamburg (4): Razumevanje bez reči 1Foto: Georg Tedeschi

Na početku radionice su mucali, jedva pogađajući da tapšu u ritmu, a zatim ih je ponela zajednička energija i sada izvode nešto što je pre sat i po vremena bilo daleko kao Zemlja i Mesec.

A sada nešto što smo sa nestrpljenjem čekali od kada smo saznali za to: nastup na festivalskom šou (Festival show), na istoj sceni sa svim predavačima, koji su, sem pomenutih, Sara Lazaki (još jedna „STOMPerka“) i Ben Šic (jedan od osnivača festivala, čovek mirne, plutajuće energije, čije radionice su nežne, kao da miluju), Čarls Rasl (član Barbatuks, „kum“ festivala, telesni perkusionista ukorenjen u brazilskoj tradiciji i kapueri, koji se kreće na sceni kao da pleše po vazduhu), Ana LJombart (plesačica iz Španije, živa vatra na sceni), pevači iz Holandije okupljeni oko Kiza Kola, koji se bave „vokalnim slikanjem“ (vocal painting), strukturiranom improvizacijom vođenom karakterističnim znakovima.

Iza scene, očekujući nastup, kiptim od nestrpljenja. Kada dođe vreme da izađemo, osećam da smo baš tamo gde treba da budemo, gde pripadamo: ovde ne padamo sa Marsa, nismo začudni zbog izvođačke tehnike, ne gledaju nas ispod oka što đipamo, lupamo se i pevamo, već zato što donosimo nešto potpuno umetnički novo dok izvodimo „Brateca i sestricu“ iz Hrvatske i „Ergen dedo“ iz Bugarske. Poslednja numera je autorska. Publika tapše oduševljeno, a Marko i ja se povlačimo sa scene sa zahvalnošću i toplinom u srcima.

Poslednja radionica na kojoj prisustvujem na festivalu je Taketina, koju vodi Ester Ditem iz Švajcarske. Iskustvo kao nijedno drugo, jer je vođena sa namerom da izbaci savremenog individualca iz ego tripa pomoću – muzike. Disocijacija pokreta i pažnje, a u isto vreme poliritmija, jer ruke, noge i glas izvode ritmove različite mere, uz akcentovanje na neuobičajenim mestima.

Praktično to izgleda ovako: pomoćni vođa radionice svira timpan, koji nosi oko vrata, i njime akcentuje glavni ritam. Ester Ditem svira drugi ritam na birimbau, i zadaje muzičku temu koja se peva paralelno; jer noge rade što svira bas, ruke prate birimbao, a na pevanu temu se ponavlja odgovor istog sadržaja – kada učesnici uspeju da ga ponove.

Original Article