Foto: Bogdan Radenković/sr.wikipedia.org
Povišen krvni pritisak takođe može da bude posledica prazničnih preterivanja i kod onih koji nemaju takvu stanje, ali se arterijska hipertenzija uglavnom javlja kod ljudi koji je imaju hronično, i u slučajevima kad se ne sprovodi adekvatna ili redovna terapija lekovima.
Arterijska hipertenzija je, po definiciji Svetske zdravstvene organizacije, stanje u kome je sistolni (gornji) pritisak povišen preko 140 mmHg, a dijastolni (donji) preko 90mmHg. Ova definicija se odnosi na sve osobe koje su starije od 18 godina, navodi stetoskop.info. Poslednjih godina se u slučaju gornjeg pritiska od već preko 130 već sprovode mere prevencije i češćeg praćenja
Može se javiti kao izolovana sistolna ili dijastolna hipertenzija a najčešće su povišena oba pritiska. Arterijska hipertenzija se jedna od najčešćih bolesti današnjice. Smatra se da jedna trećina odrasle populacije ima pritisak koji bi se morao lečiti, a ovaj procenat se menja po regijama u zavisnosti od načina ishrane, fizičke aktivnosti i životne dobi.
Verovatno da nema osobe koja bar jednom nije imala problem sa povišenim pritiskom, a dodatni problem u lečenju hipertenzije predstavlja podatak da se terapija uzima neredovno i često u nedovoljnim dozama.
Hipertenzija se najčešće javlja kao idiopatska, što znači da se ne zna razlog njenog pojavljivanja. U malom procentu (3-5 odsto) hipertenzija je posledica bolesti drugih organa i sistema. Na krvni pritisak utiču mnogi faktori kako u organizmu, tako i van njega. Krvni pritisak povećavaju prekomerna upotreba soli i tečnosti, gojaznost, preterani unos alkohola i kafe, pušenje, fizička neaktivnost.
Povišen krvni pritisak je vrlo često bolest koja protiče sa vrlo malo simptoma, ili su oni čak i odsutni, pa pacijenti godinama nisu svesni da ga imaju. Pacijenti sa povišenim krvnim pritiskom mogu imati vrlo raznolike simptome, zavisno od toga da li je još neki sistem organa napadnut i oštećen dugogodišnjom hipertenzijom. Organi koji najviše trpe i stradaju u hipertenziji su srce, oči, bubrezi i krvni sudovi. Hipertenzija vrlo važan faktor kardiovaskularnog rizika i da bolesnici koji imaju hipertenziju obolevaju od koronarne bolesti desetak godina ranije od svojih vršnjaka koji je nemaju.
Simptomi koje najčešće imaju bolesnici sa povišenim krvnim pritiskom su glavobolje (naročito u potiljačnom predelu), nesvestica, zujanje u ušima, nestabilnost pri hodu, nedostatak vazduha i osećaj ubrzanog ili nepravilnog rada srca
Bolesnicima sa hipertenzijom treba uraditi laboratorijske analize (da se utvrdi prisustvo oštećenja bubrega), pregled očnog dna, EKG, a po potrebi i rendgenski snimak pluća i srca i ultrazvučni pregled srca. Takođe, pacijent treba da bude pregledan od strane kardiologa koji će predložiti plan ispitivanja i terapiju.
Prva mera je sprovođenje higijensko-dijetetskog režima, što podrazumeva smanjenje unosa soli i tečnosti, smanjenje težine, povećanje fizičke aktivnosti, smanjen unos kafe i alkohola. Od nemedikamentnih mera, najvažnije je da se koriguje telesna težina adekvatnom dijetom i da se smanji unos soli ispod tri grama na dan, navodi stetoskop.info.
Po definiciji SZO svako stanje u kome je sistolni (gornji) pritisak povišen preko 140 mmHg, a dijastolni (donji) preko 90mmHg spada u hipertenziju
Lekovi samo po receptu
U lečenju hipertenzije koristi se i više različitih grupa lekova: antagonisti kalcijuma (Nifelat, Norvasc, Cortiszem R), beta blokatori (Prinorm, Presolol, Inderal), ACE inhibitori (Zorcaptil, Enalapril, Monopril, Hemokvin), diuretici (Lasix, Hemopres, Lometazid), AT1 blokatori (Diovan, Lorista), blokatori alfa i beta receptora… Lek za lečenje hipertenzije sme preporučiti i prepisati samo lekar.
