Nizak krvni pritisakak se definise kao vrednost krvnog pritiska koji je nizi od normalno ocekivanog za pojedinu osobu u zadanim uslovima i relativan je pojam. Vrednosti krvnog pritiska razlikuju se zavisno od aktivnosti, starosti, lekovima i zdravstvenom stanju. Krvni pritisak koji je granicno nizak za jednu osobu može biti normalan za drugu.
Mišljenja lekara se razlikuju – od onih koji nizak krvni pritisak ne smatraju bolešcu do onih koji ga drže potencijalno ozbiljnim, dobro definisanim stanjem koje zahteva lecenje i kontrolisanje.
U nemackoj medicinskoj literaturi pacijent s konstitucionalnom hipotenzijom definisu se krvnim pritiskom manjim od 100/60 mmHg izmerenim vise puta u ambulantnim uslovima uz postojanje simptoma (umor, poremecaj sna, vrtoglavica, nesvestice, anksioznost ili depresija, osjecaj jakog lupanja srca, znojenje) i odsutnost drugih bolesti/drugog uzroka simptoma. Osim trajno prisutnog niskog krvnog pritiska (hronicna primarna, idiopatska ili konstitucionalna hipotenzija) kojem se ne može otkriti uzrok, postoji sekundarna hipotenzija uzrokovana razlicitim bolestima, stanjima i lijekovima te akutna stanja s naglim padom krvnog priiska od kojih su ortostatska (posturalna) i postprandijalna hipotenzija najucestalije. Ortostatska ili posturalna hipotenzija jest pad krvnog pritiska prilikom prelaska u stojeci položaj, postprandijalna hipotenzija je nagli pad krvnog pritiska nakon jela. Takvi akutni padovi krvnog pritiska javljaju se i kod osoba inace normalnog krvnog pritiska.
Ako je krvni pritisak previsok može oštetiti krvne sudove te cak uzrokovati njihovo pucanje (ruptura), uzrokovati krvarenje i druge komplikacije. Ukoliko je prenizak, dovoljna kolicina krvi ne dolazi u sve delove tela – sve celije ne dobiju dovoljno kiseonika i hrane te se otpadni proizvodi nedovoljno uklanjaju. Usprkos tome, nizak krvni priisak se uopste smatra boljim nego visok krvni pritisak. Zdrave osobe koje unutar normalnih granica imaju niži krvni tlak dulje žive od osoba s visim krvnim tlakom.
Trajno nizak krvni pritisak retko je pokazatelj ozbiljnog zdravstvenog poremecaja, telo se na njega prilagodilo te cesto ne uzrokuje simptome. Problem nastaje kod naglog pada pritiska kad mozak i drugi vitalni organi ostaju bez opskrbe i nemaju vremena za prilagodbu. U tom slucaju može nastati vrtoglavica, slabost tela, poremecaj vida pa i kratka nesvest (sinkopa).
Primarna hipotenzija
Trajno nizak krvni pritisak kojem se ne može otkriti uzrok naziva se primarna, idiopatska ili konstitucionalna hipotenzija. Istraživanja pokazuju ucestalost ovog stanja u populaciji oko 0.3-4% te dvostruko vecu ucestalost kod žena. Osim naslednih faktora, istraživanja pokazuju znacajan uticaj geografskog podrucja, ishrane (osobito kolicine soli u hrani), telesne mase, vežbanja i stresa na krvni pritisak.
Lecenje je usmereno ka olakšanju simptoma i postizanju gornjeg krvnog pritiska od 100 mmHg. Lecenje nije potrebno ako nizak krvni pritisak ne uzrokuje simptome niti smanjuje kvalitetu života. Mre lijecenja su sledece:
1. najvažnije je uveriti osobu kako je uprkos prisutnosti simptoma koji umanjuju kvalitetu života prognoza primarne hipotenzije dobra.
2. prehrambene mere ukljucuju povecanje uzimanja soli
3. kompresivne carape (carape koje stežu noge) – jer povecano uzimanje soli može dovesti do nakupljanja tecnosti u nogama
4. ustajanje iz kreveta treba biti postepeno
5. povecati telesnu aktivnost
6. kofein
7. ako opisane mere ne dovode do zadovoljavajuceg povišenja krvnog pritiska i olakšanja simptoma lekar preporucuje lijekove. Iako uvjerljivi rezultati istraživanja nisu dostupni moguci terapijski režim ukljucuje dihidroergotamin, etilefrin, amezinium, njihovu kombinaciju ili pozorno dodavanje mineralokortikoida.
Sekundarna hipotenzija
Hipotenzija može biti posledica niza uzroka, razlicitih zdravstvenih poremecaja i lekova i tada govorimo o sekundarnoj hipotenziji.
Stanja koja mogu uzrokovati nizak pritisak su:
– krvarenje,infekcije,dehidracija,razlicite bolesti srca – infarkt, aritmije, bolesti osrcja,adrenalna insuficijencija,trudnoca, trovanje, alergijske reakcije, osobito anafilaksija, promjena položaja iz ležeceg u stojeci (posturalna/ortostatska hipotenzija),moždani udar, šok, pad pritiska nakon obavljanja male i/ili velike nužde, pad pritiska nakon jela (postprandijalna hipotenzija), strah,Parkinsonova bolest, neuropatija, hemodijaliza, opekline, uznapredovali dijabetes.
Lecenje sekundarne hipotenzije zavisi od uzroka. U ovom slucaju nizak krvni pritisak je posljedica osnovnog poremecaja, lecenjem/otklanjanjem uzroka rešava se nizak krvni pritisaak.
