Kuva i piše:
Jelena Cocco
Pica, ako pričamo o baznoj varijanti razvučenog testa sa nekim nadevom, je stara preko 3,000 godina. Pravila se još u Egiptu, pravila se u čast faraona, a u vidu tanko razvučenog testa začinjenog aromatičnim biljkama.
Tragovi postoje i u vavilonskoj kulturi o tome da su se pravile raznorazne skjacate i fokače. U antičkom Rimu pravile su se fokače od spelte. Manje, više, sve drevne kulture na području Mediterana su pravile neku svoju verziju pice.
Poručite knjigu “Posna hrono kuhinja”: Ideje za post, za vegeterijance, za one koji uz meso žele i nove ukuse
Pica kakvu zvamo danas pojavila se u Napulju. Postoji romansirana biografija pice, ona gde je pica, i to pizza Margherita nastala 1889. godine u Napulju, u čast kraljice Margarite, a koju je napravio picajolo Esposito (to vam je napuljsko Jovanović ili Petrović) u bojama italijanske zastave. Ova priča je tacna utoliko što je stvarno taj Jovanović te godine napravio tu picu. Ali to nije bila prva “moderna” pica.
U nedelju (13.maja) proglašavamo dobitnika velikog Ribella paketa i mog kuvara. Ali će još dvoje najaktivnijih učesnika na Pidžama partiju dobiti dva malo manja paketa. Što znači, dođite u 10 sati ujutru na fejsbuk stranu “Hrono kuhinja”, gledajte LIVE video i što više komentarišite, a nakon videa kačite i slike. I možda ćete baš vi dobiti neki od paketa.
Po nekim od arhiva, prva napolitanska pica je bila pizza alla mastunnicola (pizza alla mastro Nicola), dakle majstor-Nikolina pica. On je 1490. (cirka) držao jednu malu tavernu u srcu Napulja, gde su zanatlije i raznorazni umetnici otvarali svoje radnje, te imali porebe za tavernama i kafanama. I taj njegov recept se smatra originalnim napuljskim receptom, koji danas retko gde mozete da nađete.
Onomad dok sam još živela u Beogradu, malo malo pa je do mene dolazio neki “proveren” recept za testo za picu, tajno nabavljen iz neke picerije gde je pica majstor bio u Italiji na usavršavanju, i gde mu je nečija baba dala baš originalan recept. A znate li vi koliko ima baba u Italiji? E, toliko danas ima i originalnih recepata.
Ovaj put, hrono verzija originalne majstor-Nikoline pice – sa testom i mašću, sirom (pekorinom)i bosiljkom. Sve ostalo sto vidite je moje nepoštovanje originalnog recepta. Sram da me bude!!! 😊
Dakle, potrebno vam je:
- 150 gr integralnog ražanog brašna
- 1 kašika psilijuma, ako nemate, onda mlevenog lana
- 1 kašika masti (cca 25 gr)
- Pola kašičice soli
- 1,5 kašičica praška za pecivo
- 100 ml vode
Umesiti testo, i ostaviti malo da odstoji. Možete i da zamesite uveče (bez praška za pecivo) i da ga ujutru premesite i dodate prasak za pecivo.
Razvući testo sto tanje i na pek papir pa u vrelu rernu na minimum 220 stepeni.
Da li želite da dobijate notifikacije sa bloga “Hrono kuhinja”?
Ostaviti 10 minuta da malo naraste testo i da se uhvati korica. Izvući napolje, nafilovati bogato rendanim pekorinom (ili selamom) i vratiti u rernu jos 10 minuta. Ako ste u restrikciji , onda umesto pekorina stavite neki dobar mladi sir, ja sam koristila kresencu koja najviše sliči mladom siru koji su prodavali Rumuni iz Ovče na Bajloniju. Nadam se da su još tamo.
I morala sam da dodam malo tanko sečene slanine. Listiće bosiljka stavljati tek kad je skroz pečena pica i izvučena iz rerne. Iseći na komade i pokapati dobrim maslinovim uljem.
I to je to. Prijatno.
