Kako deluje hrana na imuni sistem?
Hrana jača (ili slabi) imunitet delujući na bela krvna zrnca (leukociti), te borce protiv infekcija i raka. U bela krvna zrnca spadaju neutrofili i limfociti. Neutrofili proždiru mikroorganizme, uljeze koji prete našem organizmu i ćelije raka pre no što uspeju da se namnože i ugroze nam zdravlje. Limfociti su raznoliki i javljaju se kao T-limfociti, B-linfociti i ćelije ubice. T-limfociti proizvode hemijske supstance: interferon i interleukin, koje deluju protiv infekcija i raka. B-limfociti proizvode antitela koja uništavaju ćelije koje ne pripadaju našem organizmu (bakterije, viruse i tumorske ćelije). ćelije ubice se nalaze u prvim odbrambenim linijama uništavajući izmenjene ćelije (ćelije napadnute virusom ili tumorom).Hrana utiče na broj leukocita i njihovu aktivnost. Na taj način može da ojača i oslabi imunitet.
Moćni jogurt
Odavno se zna da jogurt može da ubije bakterije. Kasnije je utvrđeno da on to čini poboljšavajući rad celokupnog imunog sistema. On stimuliše stvaranje gama interferona, poboljšava rad ćelija ubica i povećava stvaranje antitela. Samo jogurt koji sadrži žive kulture Lactobacillus bulgarikus i Streptococcus thermophilus (običan jogurt) povećava gama interferon, koji deluje protiv infekcija i alergije. Osobe koje redovno piju po 2.5 decilitara jogurta dnevno imaju ređe prehlade, proliv i polensku kijavicu.
Naučnici veruju da jogurt deluje i antikancerski. Eksperimentalno je utvrđeno da zaustavlja rak pluća kod miševa, a smatra se da deluje i protiv raka debelog creva. Smatra se da to nastaje zahvaljujući sposobnosti jogurta da podstakne stvaranje ćelija ubica (vrsta limfocita), koje uništavaju ćelije raka.
Pečurke šitake
Pečurke šitake se od davnina koriste u kineskoj narodnoj medicini. Iz njih je izdvojen leptin, supstanca za koju je utvrđeno da snažno stimuliše imuni sistem. Leptin snažno podstiče makrofage na stvaranje interleuina-1, koji ubija tumorske ćelije i povećava sposobnost makrofaga da uništavaju bakterije i ćelije raka. On povećava i stvaranje T-limfocita i njihovu aktivnost. Smatra se da šitake pečurke mogu da pomognu u lečenju raka, ali i da ga spreče. To se posebno odnosi na rak pluća.
čudesni beli luk
Beli luk je u narodu poznat kao lek protiv gripa i prehlade. U Rusiji ga zovu ruski penicilin. Deluje protiv virusa, bakterija i ćelija tumora, povećavajući odbranbene snage organizma, konkretno povećava moć T-limfocita i makrofaga.
U eksperimentu dr Tarik Abdulah i saradnika iz Klinike i istraživačkog centra Abkar u Panama Sitiju na Floridi, jedna grupa je jela dosta belog luka i do 15 čenova dnevno ili su uzimali ekstrakt belog luka dobijen hladnim ceđenjem (japanski Kyolic). Ostali učesnici nisu uzimali beli luk. U grupi koja ga je uzimala broj ćelija ubica se povećao i njihova sposobnost ubijanja ćelija raka se povećala za 140 do 160 puta u odnosu na sposobnost ćelija osoba iz grupe koja nije jela beli luk.
Voće i povrće
Ima studija koje pokazuju da voće i povrće koje sadrži dosta berta karotena jača čovekov imunitet, povećavajući njegovu otpornost prema virusima, bakterijama i tumorima. U eksperomentima se pokazalo da beta karoten povećava broj i aktivnost imunih ćelija. Korišćena je ishrana koja je obezbeđivala od 30 do 60 miligrama beta karotena tokom dva meseca. Ta količina beta karotena, koju može obezbediti 5 do 10 šargarepa, je za dva meseca snažno podstakla imunitet. Dva meseca po prestanku uzimanja beta karotena broj imunih ćelija se smanjio na nivo pre eksperimenta. Beta karotina ima dosta u spanaću, kelju, bundevi i šargarepi. Vegetarijanci su u prednosti i zaista imaju jači imunitet. Neka istraživanja pokazuju da njihovi leukociti deluju efikasnije protiv ćelija raka. Takođe je pronađeno da u krvi imaju više beta karotina u odnosu na ljude koji jedu meso.
Cink
Bez cinka imuni sistem ne radi punom parom. On utiče na formiranje antitela i zaštitničku aktivnost limfocita. Osobe koje imaju nedostatak cinka češće oboljevaju od prehlade i infekcija disajnih organa.
Cink može da podmladi imuni sistem starijih ljudi. Žlezda timus ima značajnu ulogu u odbrani organizma. Posle srednjeg doba ona počinje znatno da se smanjuje i smanjuje se njeno lučenje timulina, hormona koji stimuliše stvaranje T-limfocita, tako da otpornost organizma slabi. Pri unošenju cinka starijim ljudima raste nivo timulina.
Najveći izvor cinka su ostrige. Ima ga i u mesu raka, goveđem mesu, telećoj džigerici, ćurećem tamnom mesu i semenu bundeve. Uopšte živinjsko i životinjsko meso i mnoge žitarice sadrže cink.
Šta slabi imunitet
Previše masti, pogotovu pogrešnog tipa slabi imunitet. Suviše masti smanjuje broj ćelija ubuca koje uništavju slobodne radikale i kancerske ćelije. Izgleda da je bitan tip masnoća. Masne kiseline tipa omega-6 koje se nalaze u kukuruznom i suncokretovom ulju remete aktivnost imunog sistema. Ova ulja koče stvaranje limfocita i tako smanjuju snagu imunog odgovora. Osim toga ona su sklona da lako oksidišu i stvaraju dosta slobodnih radikala. Riblje ulje koje sadrži masne kiseline omega-3 tipa čak jača imunitet. Njega ima u masnim morskim ribama kao što su tunj, skuša, sardina i losos. Postoje dokazi da dosta šećera u ishrani takođe slabi imunitet.
