Foto: Shutterstock
Uvođenjem veće količine određenih namirnica u svakodnevni jelovnik u ovom periodu godine možete uspostaviti psihofizičku ravnotežu koja se poremeti dolaskom hladnijih dana. Ako želite da popravite raspoloženje i smanjite osećaj teskobe, znajte da ishrana ima veoma važnu ulogu u tome budući da stres otpušta hormone koji izazivaju potrebu za šećerom i slatkišima.
Manjak serotonina jedan je od glavnih uzroka sezonske depresije, lošeg sna i pojačane razdražljivosti. Za proizvodnju tog hormona u mozgu potrebno je da u organizam unesete dovoljnu količinu ugljenih hidrata iz testenina, hleba, pirinča i drugih žitarica, ali prvenstveno u toku prepodneva i tokom dana. U večernjim satima, kada je telesna aktivnost smanjena, hemijski proces pretvaranja ugljenih hidrata u serotonin može krenuti u drugom smeru i dovesti do stvaranja prekomernih zaliha masnoća. Za proizvodnju serotonina, osim ugljenih hidrata, korisni su i magnezijum i vitamin B6, pa se zato potrudite da se namirnice poput semenki, zelenog lisnatog povrća i mleka, nađu što češće na vašem stolu.
Osim serotonina, za dobro raspoloženje potreban vam je i dopamin, do čijeg manjka često dolazi u stresnim periodima, a kao posledica javljaju se tuga, apatija i nezadovoljstvo. Protiv manjka dopamina takođe može pomoći dobar izbor namirnica, a to su u prvom redu meso, sirevi, a posebno riba i jaja, koji sadrže fenilanin i tiroksin – dve važne aminokiseline potrebne organizmu za proizvodnju dopamina.
Zahvaljujući neurobiologu Majklu Geršonu, danas znamo da u stomaku imamo „drugi mozak“ koji se nalazi u crevima i naziva se crevni nervni sistem. Sastavljen je od autonomne mreže nerava, pa iako ima „samo“ 100 miliona neurona (što čini desetinu ukupnog broja neurona u mozgu) oni mogu da proizvedu supstance koje utiču na raspoloženje i deluju kao antidepresivi.
Rešenje je u spoju prirode, ukusa i nauke. Proces varenja počinje putem čula mirisa i vida. Pre nego što namirnicu stavimo u usta, miris, izgled i boja pokazuju nam da li je taj zalogaj više ili manje ukusan, a taj utisak je toliko jak da podstiče lučenje enzima koji je neophodan za varenje. Namirnice lepih bolja, posebno plodovi crvene, tamnoplave i narandžaste boje, sadrže najviše antioksidanasa. Zato na stolu dajte povrću i voću intenzivnijih boja prednost, osim belom i crnom luku, jer bi njih, bez obzira na njihovu neutralnu boju, trebalo jesti u što većim količinama.
Na sledećoj strani pročitajte šta treba da se nađe na vašoj zimskoj trpezi ukoliko ste odlučni da se izborite za svoje dobro raspoloženje.
Оставите одговор