Infektivna mononukleoza je bolest koju u 90 odsto slučajeva izaziva Epštajn-Barov virus (EBV), a vrlo retko citomegalovirus (CMV). Karakterišu je pojačana malaksalost i iscrpljenost, što može trajati i do nekoliko nedelja. Najčešće se javlja kod adolescenata koji imaju nešto slabiji imunitet i prenosi se putem poljupca.
Simptomi mononukleoze, ponekad umeju potpuno da izostanu ili ih poistovećujemo sa znacima jače prehlade, kada se ova infekcija znatno teže otkriva. U našem članku saznajte više o ovoj bolesti: kako se prenosi, šta je uzrokuje, koji su prvi znaci i simptomi oboljenja, kako je najefikasnije lečiti, te koja se ishrana kod infektivne mononukleoze preporučuje..
Bolest poljupca kako se prenosi
Reč je o oboljenju poznatom i kao „bolest poljupca”, budući da se tako najčešće prenosi. Međutim, francuski poljubac nije jedini način da se osoba inficira. S obzirom na to što se virus mononukleoze prenosi putem pljuvačke, treba maksimalno izbegavati korisćenje istog posuđa ili pribora za jelo. Zaraza se takođe može preneti kijanjem ili kašljanjem.
Epštajn-Barov virus se širi pljuvačkom zaražene osobe, ljubljenje i kontakt sa rukama ili što je slučaj kod dece igračkama koje su natopljene inficiranom pljuvačkom, uobičajeni su načini širenja virusa, koji se nalazi u grlu i ždrelu bolesne osobe.
Već po prvoj infekciji, virus ostaje unutar svog domaćina doživotno, takođe on se povremeno može i reaktivirati. Njegovo širenje puno jače kod osoba sa oslabljenim imunitetom, a statistike nam govore da se dosta češće javlja infektivna mononukleoza kod muškaraca nego kod žena.
Kako se prenosi mononukleoza kod adolescenata
Mladi ljudi su svakako najviše pogođeni ovom bolešću, jer se po svoj prilici i najviše ljube i grle , što je normalno i poželjno u tom uzrastu, ali treba ipak biti oprezan. Infektivna mononukleoza se najčešće javlja od 15. do 25. godine, naročito kod adolescenata s oslabljenim imunološkim sistemom.
Bolest poljupca može napasti i decu, ali tada prolazi gotovo neopaženo, jer simptomi mononukleoze nisu izraženi, već sliče jačoj prehladi. S druge strane, gotovo se nikada infekcija ne javlja kod ljudi starijih od 35 godina.
Infektivna mononukleoza se u retkim slučajevima može preneti i transfuzijom krvi. Pojedini stručnjaci pokušali su da dokažu da se ova virusna infekcija može preneti i seksualnim putem, ali njihova hipoteza nije potvrđena u praksi.
Simptomi mononukleoze kod odraslih podsećaju na upalu grla
Napad virusa u početku je najčešće praćen samo malaksalošću, a konkretniji simptomi mononukleoze javljaju se četiri do sedam nedelja nakon infekcije. Mogu se javiti povišena telesna temperatura (od sedam do 14 dana), bol i crvenilo grla (intenzivno od pet do sedam dana), uvećane limfne žlezde na vratu (postepeno se smanjuju tokom tri nedelje), kao i mučnina ili gubitak apetita.
Većina simptoma slična je bakterijskoj upali grla, ali kad je u pitanju bolest poljupca, limfne žlezde na vratu se „grupišu” i postaju bolne na dodir, a može doći i do uvećanja jetre ili slezine, što se oseća pod prstima ispod rebarnog luka. Dok su mnogi izloženi Epštajn-Barovom virusu, malo njih razvije pomenute simptome infektivne mononukleoze, a kod najvećeg broja obolelih osoba ova virusna infekcija može biti bez izraženih simptoma.
Obično se osobe koje obole žale na izražen umor koji traje do nekoliko dana, a nakon toga dolazi do pojave povišene telesne temperature, jake upale ždrela i uvećanja limfnih čvorova na vratu. Ponekad jetra i slezina mogu biti blago uvećane. Simptomi bolesti poljupca počinju 30 do 50 dana nakon izlaganja virusu, a mogu trajati od jedne do nekoliko nedelja. U većini slučajeva nije potrebno posebno lečenje medikamentima, vec se savetuje mirovanje.
Krvna slika kod mononukleoze najbolje potvrđuje sumnje
Najsigurniji način za uspostavljanje dijagnoze, kojom biste utvrdili da li je u pitanju infektivna mononukleoza, jeste detaljna analiza krvi. Analizom se ispituje postojanje antitela protiv Epštajn – Barovog virusa, koja otkriva i fazu bolesti, a u slučaju mononukleoze nalazi pokazuju i oslabljenu funkciju jetre.
Iako EBV ostaje u telu osobe do kraja njenog života, jednom preležana infektivna mononukleoza po pravilu više se ne vraća. Pritom, Epštajn- Barov virus nalazi se u telu mnogih osoba, ali to ne znači da će se nužno javiti „bolest poljupca”.
Lečenje mononukleoze antibioticima – samo uz dozvolu lekara
Pošto se kod skoro trećine obolelih javlja i streptokokna infekcija grla, lekari u tom slučaju savetuju antibiotike iz grupe penicilina, koje Vam samo oni mogu prepisati u sklopu planirane terapije. Kod više od 90 odsto dijagnostikovanih slučajeva, infektivna mononukleoza kod odraslih je potpuno bezopasna, ali se dešava da kod starijih ljudi da umor i slabost traju mesec ili više, kada može doći i do nepradviđenih komplikacija.
Opstrukcija disajnih puteva, naprsnuće slezine, upala srčanog mišića ili poremećaj rada koštane srži ozbiljne su komplikacije, koje se veoma retko javljaju, a leče se kortikosteroidnim lekovima, koje ponavljamo, takođe samo specijalista može da Vam prepiše.
U dogovoru s lekarom, mogu se uzimati lekovi za snižavanje telesne temperature, dok se kortikosteroidi nešto ređe koriste, jer u nekim slučajevima mogu samo još više pogoršati stanje koje je infektivna mononukleoza uzrokovala.
Kako se leči bolest poljupca bez lekova
Budući da lek za Epštajn- Barov Virus ne postoji, osobama se savetuje više mirovanja tokom dana . Fizička aktivnost se ne preporučuje, jer može izazvati komplikacije, posebno sa slezinom.
Pojedini lekari preporučuju žvakanje tvrdih bombona, jer se tako pospešuje izbacivanje nakupljenog sekreta u grlu. Preporučuje se ispiranje grla mešavinom mlake vode i soli, a ishrana se mora temeljiti na zdravim namirnicama, koje treba kombinovati u više manjih porcija tokom dana, o čemu će biti više reči u nastavku..
Infektivna mononukleoza ishrana bez industrijskih prerađevina
Ljudima kod kojih je dijagnostikovana infektivna mononukleoza, nikako se ne preporučuje industrijski prerađena hrana, pri čemu se na prvom mestu misli na hleb od rafinisanog belog brašna. Njega obavezno treba zameniti onim od integralnih žitarica.
Umesto slatkasto-kiselkastih gaziranih pića piju se sveže ceđeni sokovi, dok slatkiši puni šećera i aditiva ustupaju mesto voću organskog porekla ili ponekoj kašičici domačeg meda, što smiruje upalne procese u organizmu .
Preporučuju se prvenstveno namirnice bogate antioksidansima, koji jačaju imunološki sistem – pravi izbor je bobičasto voće (umesto čokoladice iz automata pojedite šaku borovnica, malina ili brusnica), ili paradajz (naročito kuvani) a od povrća treba jesti zeleno lisnato, kao i slatku papriku.
Pileće grudi umesto crvenog mesa
Umesto crvenog mesa treba jesti ono nemasno, živinsko bez kožice – ako ga pečete ili pržite, nemojte to raditi na svinjskoj masti ili rafinisanom ulju, već koristite isključivo hladnoceđeno ulje (ekstradevičansko maslinovo ulje najbolji je izbor, mada se u supermarketima mogu naći hladnoceđena ulja suncokreta ili repice).
Da bi se infektivna mononukleoza kod dece i odraslih dovela u red, naročito se preporučuje riba bogata omega-3 mastima koje mogu ublažiti upalne procese i ojačati imunološki sistem. Losos, tuna, skuša i haringa najbolji su izbor, a možete im poboljšati ukus ako ih pospete orašastim plodovima, koji su takode izvor zdravih masnih kiselina.
Zdravi recepti koje morate isprobati
Paprike babure s tunom
Zapecite dve veće paprike babure, a kad se ohlade, prepolovite ih i izvadite im semenke. U tiganju propržite pola šolje usitnjenog crvenog luka i malo sitno seckanih šampinjona. Začinite s malo morske soli i crnog bibera. Sipajte sve u posudu za mešanje i dodajte konzervu usitnjene tune, pola šolje iseckanog čeri paradajza, četvrtinu šolje prepolovljenih maslina, kašiku sveže cedenog limunovog soka, kašiku maslinovog ulja, kašiku senfa, pola kašike peršunovog lista i pola kašike origana. Dobro promešajte pa smesom napunite ranije pripremljene paprike. Pecite pet do sedam minuta na 200 stepeni C.
Recept za piletinu s keljom
Izdinstajte veću glavicu crnog luka na maslinovom ulju. Dodajte kilogram očišćenog i iseckanog kelja, muskatni oraščić, malo himalajske soli i bibera (po ukusu). U to sipajte 250 ml pilećeg bujona i pet kašika slatke pavlake, te kuvajte deset minuta na tihoj vatri. Služite uz pileće grudi (četiri fileta) ispečene u rerni i začinjene đumbirom i kurkumom (možete ih iseckati na kockice pa pomešati s keljom).
Ukoliko volite da eksperimentišete u kuhinji, u prodavnicama zdrave hrane možete nabaviti morske alge, koje su takođe veoma zdrave i preporučuju se i za decu. Ako je infektivna mononukleoza kod vašeg deteta već nastupila, bilo bi najbolje da se dodatno informišete oko ovoga.
Kakva su iskustva sa mononukleozom
Infektivna mononukleoza kod odraslih, dece i adolescenata, obično prolazi bez većih posledica ako se pridržavamo uputstava koje nam je dao lekar. Tokom lečenja mononukleoze treba piti dosta tečnosti, naročito vode, što je izuzetno važno. Naime, visoka telesna temperatura podrazumeva znojenje, što znači da se izgubljena tečnost iz tela mora nadoknaditi što pre, te da se ne dozvoli dehidratacija organizma.
Pored najmanje osam čaša vode dnevno, preporučuje se i konzumiranje sveže ceđenih voćnih sokova, bez dodatka šećera i to što više, ali ipak dajte običnoj vodi prednost, jer najbolje okrepljuje. Čaj od ehinacee i zeleni čaj takođe se mogu piti i veoma su dobri, kao i krepka supa od pilećeg bujona bez rezanaca, koja će Vas u potpunosti okrepiti i dati snagu za nastavak dana.
Ukoliko vam je lekar propisao antibiotike da bi ublažio neki od simptoma koje infektivna mononukleoza ispoljava, pijte dosta jogurta s niskim procentom mlečne masti. Naime, ova blaga mlečna prerađevina sadrži korisne probiotike, koji su veoma važni, jer antibiotici, pored loših bakterija, uništavaju i one dobre, što dugoročno nije dobro po Vaše zdravlje.
