Pravilna ishrana odojčeta ima veliki značaj u zaštiti i održanju zdravlja, kao i za psihofizički razvoj deteta. Ukoliko je ishrana adekvatna odojče se najbrže razvija i napreduje. Za razliku od odraslih detetu je potrebna veća količina hrane srazmerno telesnoj masi i to naročito gradivnih nutrijenasa koji služe za sintezu novih tkiva i za rast bebe. Smatra se da odojče do svog šestog meseca treba da udvostruči svoju porođajnu težinu, a do prve godine da je utrostruči.
Načini ishrane
Ishrana odojčeta može biti:
• Prirodna ishrana – humano mleko
• Mešovita ishrana – dohrana adaptiranim mlekom
• Veštačka ishrana – ishrana adaptiranim mleko
Prirodna ishrana – dojenje
Majčino mleko predstavlja najsavršeniju hranu za odojče, jer je majčino mleko hemijskim sastavom prilagođeno potrebama odojčeta, samim tim se lakše vari i bolje iskorišćava. Većina majki su sposobne da doje svoje dete. Mleko nadolazi treći dan od porođaja a nekada i kasnije (kod carskog reza).
Količina mleka zavisi od i od pravilne ishrane majke dojilje. Hrana dojilje treba da je raznovrsna i da se sastoji od testenina, sireva, mesa, zelenog povrća, voća i voćnih sokova i ½, l mleka dnevno,pa i više. Dojilja treba da se dovoljno odmara i da ima ljubav i volju da doji svoje dete.
Prednosti dojenja:
• Obezbeđuje prirodnu hranu
• Obezbeđuje vezu između majke i deteta
• Stvara emocionalnu stabilnost
• Majčino mleko sadrži antitela koja štite bebu od infekcija (pospešuju imunitet)
• Majčino mleko je bakteriološki ispravno i sterilno
• Majčino mleko poseduje optimalnu temperaturu (37 C)
• Sisanje omogućava odojčetu pravilan razvoj vilica
• Dojenje omogućava lakšu regulaciju telesne mase majke posle porođaja
Mešovita ishrana
Ukoliko majka nema dovoljno mleka pristupa se dohranjivanju, najčešće adaptiranim mlekom (ređe kravljim – prilagođenim 2/3, uz dodatak šećera).
Veštačka ishrana
Ukoliko majka nema mleka ili zbog bolesti majke koriste se adaptirana mleka koja su po svom sastavu najsličnija, gotovo identična majčinom mleku. Upotreba razblaženog kravljeg mleka (2/3) se ne preporučuje pre svega jer može biti bakteriološki neispravno, zatim se javljaju alergije na ovu vrstu mleka kao i intolerancija (nepodnošenje).
Raspored obroka i vrste namirnica u ishrani odojčeta
• 0-2 meseca starosti odojče treba da ima 6-8 podoja u toku 24h, u količini od 90-120ml po podoju i da razmak između podoja ne bude manji od 2h ni veći od 3h. Podoji trebaju da traju 20-30min.
• 3-4 mesec starosti – odojče treba da ima 5-6 podoja u toku 24h u količini od 120-150ml po podoju u razmaku od 3h. Po mogućnosti u trećem mesecu ukinuti noćni podoj. Odojče na veštačkoj ishrani takođe ima isti broj podoja samo što se daju adaptirana mleka.
• 5 mesec starosti – odojče treba da ima 4-5 podoja na dan u količini od 150-180ml po podoju uz dodataka mlečne kaše, najčešće kao pretposlednji obed. Prvi i poslednji obed treba uvek da bude mleko! U petom mesecu možemo dodati i voćnu kašicu (jabuka, breskva, kajsija), voćni kompot ili voćni sokić za bebe (razblažen sa vodom u razmeri 1:1) ili kašicu od jabuke i šargarepe. U početku ponuditi nekoliko kašičica pa kasnije postepeno povećavati količinu.
• 6-7 meseci starosti – odojče ima 3-4 podoja, 180-200ml mleka po podoju.
Mlečna kaša, kaša sa žitaricama i mlekom (pirinčana kaša),
Voćne kaše (jabuka, breskva, kajsija, bundeva, banana kombinovana sa jabukom ili posebno 2 puta nedeljno, šljiva i kruška, pri čemu se one daju jednom nedeljno), minimum voća koje se daje je 50g, a maksimum voćnog soka je 150ml dnevno,
Kaše od povrća (brokule, karfiol, krompir, šargarepa, blitva, spanać), minimum povrća je 50g, a maksimum 120g,
Polako se uvodi meso (20-30g), i to posne vrste mesa – prvo piletinu, belo meso. Pa zatim jagnjetinu, teletinu i ćuretinu. Prvo se pripremaju bujoni od mesa (supe), a zatim se daje i meso. Svinjsko meso se ne uvodi do navršene 1 godine,
S obzirom nato da se dete prvi put sreće sa novim ukusom hrane ne treba ga prisiljavati da jede. Bitno je uvoditi namirnice postepeno i u malim količinama (2-3 kašičice dnevno). Svaki treći ili četvrti dan po jednu novu namirnicu kako bi se dete naviklo na novi ukus.
• 8-12 meseca – podoj ujutru i uveče, 200-250ml mleka po podoju.
Uvodi se žumance, prvo 1/8 žumanceta nedeljno (veličina zrna graška), sledeće nedelje 1/6, pa postepeno povećavati do celog žumanceta nedeljno. Kada uvedemo celo žumance davati ga 2-3 puta nedeljno i taj dan se izostavlja meso. Inače, jaje treba da bude tvrdo kuvano, najmanje 7min da vri. U početku se daje uz mleko ili u kašici a kasnije može i posebno.
Sa 8-9 meseci takođe uvodimo hleb, jogurt, kiselo mleko, pavlaku, mladi sir, može se uvesti neka vrsta doručka i ne mora (kačamak, popara, griz i dr.).
Na kraju pripreme jela dodaje se na vrh kašičice butera ili pola kašičice maslinovog ulja.
• Sa 10 meseci uvesti od povrća grašak, boraniju i kupus, ali ukoliko dete to ne prihvata ne siliti ga, već mu ponuditi neki drugi dan uz mali dodatak soli (prstohvat).
Posle navršenih godinu dana možemo polako uvoditi sledeće namirnice: med – prvo bagremov, jagode, maline, kupine, citrusno voće – kivi, limun, ananas, pomorandža, mandarina, koštunjavo voće – orah, badem, lešnik, kikiriki, belance, industrijske supe, svinjetinu, morske plodove, suhomesnate proizvode, ribu i drugu hranu sa konzervansima. Ove namirnice su visoko energetske i treba ih postepeno uvoditi u ishranu deteta.
U ovom periodu količina mleka i mlečnih proizvoda dnevno treba da iznosi oko 500ml dete ima 3 glavna obroka (doručak, ručak, večera) i dve užine (sok, voće, sutlijaš, puding, koh, kolači,itd.). Na mogu da se nađu gotove slane i voćne kašice kao i razne vrste sokova koji u potpunosti mogu da zadovolje kompletne potrebe deteta. Ovi proizvodi se mogu slobodno koristiti uz strogo pridržavanje uputstava od strane proizvođača.
Zbog mogućnosti pojava alergija i infekcija do navršenih godinu dana ne treba davati detetu: svež paradajz, jagode, maline, kupine, mandarine, kivi, kvasac, orah, badem, kikiriki, lešnik, eurokrem, čokolade, belance jaja, suhomesnate proizvode, školjke, konzerviranu ribu i drugu hranu sa konzervansima.
Svako dete bi trebalo da ima svoj pribor za jelo i njega ne bi smeli koristiti odrasli. Ono mora da bude čisto i po potrebi iskuvati ga i ne brisati ga nakon pranja.
Od sudova se preporučuje: lonac od 1l, šerpe od ½, i 1l, metalno lonče od ½, i ¼, l, šolja i šoljica, staklena čaša, supena i kafena kašika, rende, cediljka, 2-3 flašice ako mora, itd.
Pored svega navedenog treba imati u vidu činjenicu da je svako dete svet za sebe i da ima individualne potrebe koje treba uzeti u obzir.
