Izolacija, strah i neizvesnost udar na ljudsku prirodu i psihu

3

Izolacija, strah i neizvesnost udar na ljudsku prirodu i psihu 1Foto: EPA-EFE/ ROMAN G. AGUILERA

Pojavom korona virusa, nažalost, otkonjene su sve dileme da li je procena SZO bila ispravna, danas je depresija jedan od najvećih zdravstvenih izazova u celom svetu, saopštravaju psihijatri za medije.

Lekari smatraju i inače da će svaka četvrta osoba u nekom periodu svog života imati mentalni ili neurološki poremećaj.

Aktuelna pandemija donosi nam dosad nepoznat zahtev za prilagođavanjem i promenama u svim segmentima života. Izolacija, karantin, strah i neizvesnost, ograničavanja kretanja i druženja, predstavljaju udar na ljudsku prirodu i psihu. Ovakve promene imaju psihološki doživljaj velikog gubitka, te mogu biti okidači za depresivno reagovanje.

Od depresije trenutno pati više od 264 miliona ljudi širom sveta. Istraživanja pokazuju da se tek polovina javi lekaru sa nekim od simptoma, a od tog broja tek polovina bude upućena psihijatru i dobije pravi tretman.

Vrlo često se dešava da ljudi u okolini pre primete kod drugih da se nešto dešava nego onaj ko razvije depresiju.

– Istraživanja pokazuju da se ovaj problem i dalje nedovoljno prepoznaje i leči. Depresija ima mnogo lica i npr. dve različite osobe mogu da pate od depresije, a da imaju potpuno različitu kliničku sliku. U svakom slučaju poremećene su emocije, mišljenje, volja i nagoni. Loše raspoloženje, bezrazložna tuga, gubitak interesovanja i zadovoljstva u aktivnostima koje su ranije pričinjavale zadovoljstvo, smanjena energija i osećaj zamora predstavljaju ključne simptome. Za postavljanje dijagnoze depresije, simptomi treba da traju najmanje dve nedelje, kaže psihijatarka, prof. dr Nevena Čalovski Hercog, koja je nadavno gostovala na RTS i Prvoj povodom ovog problema.

Od depresije žene dva puta češće obolevaju od muškaraca. U riziku da razviju depresivne simptome su sve češće i mlađe osobe od 20 do 40 godina, a posebno su ugroženi ljudi nižeg socioekonomskog statusa.

– Jedan od osnovnih dijagnostičkih kriterijuma za otkrivanje depresije jeste to da neko bar dve nedelje oseća teškoće u obavljanju svakodnevnih zadataka, gubi sposobnost da se raduje, opada mu interesovanje za ljude, za aktivnosti koje je nekada voleo, ništa ne može da ga obraduje i oseća se veoma loše, ili je razdražljiv. Simptomi blage depresije su nalik umoru. Međutim, ako se radi o depresiji, san ne okrepljuje i odmor ne donosi olakšanje. Lako je prepoznati tešku depresiju, dok simptome blage depresije često ne umeju ni lekari da prepoznaju. Osobe sa blagom depresijom su obično neraspoložene ujutro i imaju teškoću da se suoče sa danom koji imaju ispred sebe. Oni obavljaju svoje zadatke, ispunjavaju planove, učestvuju čak i u porodičnim ulogama, brinu o deci, o partnerima, ali sve dok to čine nemaju osećaj zadovoljstva i osećaju se krivim što im je potreban veliki napor da to urade, napominje prof. dr Čalovska.

– Za normalno psihičko funkcionisanje i očuvanje dobrog raspoloženja odgovorni su hormoni serotonin, noradrenalin i dopamin. Ovi hormoni se u normalnim procesima stvaraju u mozgu. Svakodnevne životne situacije, kao što su ubrzan način života, doživljen stres, borba za egzistenciju udruženi sa osetljivom prirodom ili opterećenom genetikom mogu biti „okidač“ za smanjenu sintezu ovih važnih hemijskih supstanci. Dokazano je da u depresiji postoje niži nivoi serotonina, noradrenalina i dopamina. ali i S adenozil L metionina (SAMe). To je veoma važna supstanca koja se prirodno stvara u organizmu i pomaže stvaranje serotonina i drugih hormona i na prirodan način vraća nivoe „hormona sreće“ u ravnotežu, popravlja raspoloženje i druge simptome depresije, objašnjava psihijatarka dr Aleksandra Damjanović, koja je takođe govorila za javni servis.

Lečenje depresije podrazumeva antidepresive, psihosocijalnu terapiju, biološku terapiju. Blaga depresija takođe zahteva lečenje, jer ako se ne interveniše, postoji rizik od produbljivanja i komplikacija. Prema rečima dr Damjanović, za tretman blagih depresija, iako su vrlo efikasni, antidepresivi nisu prva linija. Od pomoći onda može biti SAMe, jer je prirodan, najbolje ispitan i ima dokazano pozitivno dejstvo kod blagih depresija.

Ukoliko se na vreme ne pozabavimo svojim psihičkim zdravljem, depresija može da se pogorša i poprimi hroničan tok. Da li će neko razviti depresiju ili ne, zavisi od niza faktora, genetike, strukture ličnosti. Povučene i preosetljive osobe su u većem riziku.

Ishrana i depresija usko povezani

– Važne su i zdrave navike, zdrava štitasta žlezda, adekvatan unos magnezijuma, vitamina D i naročito vitamina B grupe (B1, B2, B3, B6 I B12), kao i nezasićenih masnih kiselina. Ishrana i depresije su usko povezane i dokazako je da depresivne osobe imaju siromašnu ishranu. Zdravom i raznovrsnom ishranom jedino možemo uneti dovoljno aminokiselina koje povećavaju u mozgu nivo hormona odgovornih za raspoloženje, san, kontrolu impulsa i psihički život uopšte. I za kraj, organizacija života, redukcija stresa, dovoljno sna, fizička aktivnost, i pravi odabir prijatelja i partnera pravi su štit od razvoja depresivnih simptoma, ističe dr Damjanović.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

Učlani seOriginal Article