Južna Koreja (1): Sećanja na ratove i žrtve

3

Južna Koreja (1): Sećanja na ratove i žrtve 1Foto: Borislav Korkodelović

Memorijal, koji je 1994. osnovalo Ministarstvo odbrane Republike Koreje (RoK) je u stvari muzej, na preko 20.000 kvadratnih metara, navodno najveći te vrste u svetu.

Šestospratna zgrada, četiri nivoa iznad, dva ispod zemlje i okolni tereni su strateški smešteni u bivšem sedištu južnokorejske vojske u Jongsanu, centralnom delu glavnog grada.

Jongsan ili „Zmajevo brdo“ je na severnoj obali najveće korejske reke Han, deo je Spoljnog starog Seula (Seongđeosimni), tik uz istorijski centar desetomilionskog metropolisa na južnoj strani brda Namsan (262 metra).

Jongsan je dom poznatih odredišta, među njima kvarta Iaevon koji privlači tržnim centrima i noćnim životom. Tu je bio i Jongsan garnizon, velika vojna baza Sjedinjenih Američkih Država.

U prohladnom, ali prepunom sunca novembarskom danu 2016, sa 20-ak kolega iz sveta sam posetio Memorijal i sa visine smo mogli da vidimo Jongsan garnizon.

Veličine dve trećine njujorškog Centralnog parka još je služio kao štab američkih snaga u RoK, da bi dve godine kasnije bio iseljen. Od 1910. do 1945. je bio sedište Carske japanske vojske u Koreji.

Ogromni Memorijal je zamišljen kao sećanje na vojnu istoriju Koreje, na aktere i žrtve u ratovima koji su stvorili savremenu nacionalnu državu.

U značajnoj meri je Memorijal izgrađen radi sprečavanja rata učeći lekcije iz Korejskog rata (1950.- 1953.) i budeći nade za mirno ponovno ujedinjenje Južne i Severne Koreje.

Memorijalna sala je posvećena sećanju na korejske rodoljube iz proteklih ratova koji su se žrtvovali za jedinstvo, napredak i večnost nacije.

Ostalih šest kazuju korejsku ratnu istoriju na domaćem tlu, ali i u inostranstvu. Izložbeni centar na otvorenom koji prikazuje ratne suvenire i tešku vojnu opremu iz Drugog svetskog i potonjeg Korejskog rata oružanih snaga RoK, SAD i njima suprotstavljenih Narodne Republike Kine i Demokratske Narodne Republike Koreje.

U četiri sata 25. juna 1950. je severnokorejska armija, sa 240 tenkova sovjetske proizvodnje prodrla južno od 38 paralele i brzo zauzela gotovo čitavo poluostrvo.

Kao odgovor, američke jedinice, predominantne među snagama Ujedinjenih nacija, daleko su potisle severnokorejske trupe. U novembru je NR Kina ušla u sukob pa su Severnokorejci povratili kontrolu nad svojom teritorijom.

Rat je završio primirjem 27. jula 1953, a granica između Severa i Juga ostala je otprilike duž 38. paralele.

Ljudske žrtve su bile velike, naročito među Korejcima, civilima i vojnicima, te kineskim dobrovoljcima. Računa se da je oko dva miliona Severnih Korejaca ubijeno i po milion Južnokorejaca i Kineza. Američke trupe su imale 33,686 poginulih, Englezi i Australijanci znatno manje.

Razaranja su bila najveća posle Drugog svetskog rata. Ratno vazduhoplovstvo SAD je DNRK gotovo sravnilo sa zemljom, teško da je neka onovremena građevina preostala. Materijalne štete su bila velike i u Južnoj Koreji, naročito u Seulu za koji je vođeno pet bitaka, a četiri puta je prelazio iz jednih u ruke drugih vojski.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

Učlani seOriginal Article