Ovo je pitanje koje mi često u praksi postavlja zabrinuta supruga ili majka (mada poslednjih godina i zabrinuti muževi i očevi). I kao i kod svih zavisnosti ključno pitanje je Gde je ta granica?
Kada živite u okruženju u kome se pod dobrim provodom podrazumeva ubijanje od alkohola, u kome je stvar inicijacije u svet odraslih deljenje piva sa ćaletom, ne čudi da majke ne mogu svojoj deci da otimaju flašu iz ruku, jer ipak, Kako da mu zabranim kada svi drugari iz njegovog društva piju?! I zaista, svedoci smo mnogih neobičnih činjenica: pa tako i pored nastojanja države da je spreči, prodaja alkohola maloletnim licima je, nažalost, i dalje naša svakodnevnica. Industrija pića često sponzoriše sva veća socijalna dešavanja, te stoga ne iznenađuje kada umesto uzivikivanja imena timova, navijači na reklamama dozivaju piva. Ako tome dodamo ustaljeni šablon, da je domaćin veliki onoliko koliko može različitih pića da ponudi, a gost primeren tek ukoliko sve to može i da popije, logično sledi da se alkoholisano stanje toleriše kao normalno. A ime alkoholičara je krajnja nužda, i to jedino za izuzetno problematične pijance, u najmanju ruku agresivne, ili bar u poodmakloj fazi ciroze jetre.
Dakle, sredina sa svojim specifičnostima sa jedne, i nevidljiva i mnogima nepoznata granica bolesti tj. zavisnosti sa druge strane, dovode do stvaranja alkoholizma pojedinca i zakasnele reakcije okoline. Stoga se pitanje sa početka sa razlogom i postavlja.
Alkoholna zavisnost tj. alkoholizam je prema definiciji jednog od naših najpoznatijih alkohologa: Svako ponovljeno pijenje bez obzira na količinu i učestalost, koje stvara određene probleme i teškoće (zdravstvene i/ili socijalne) i zahteva stručnu pomoć.
To praktično znači – nezavisno od količine i vrste pića koje neko pije, i koliko često to čini, ukoliko to po njega stvara određenu posledicu, zagazio je u polje patološkog. Međutim, smatram da ćemo potpuniji odgovor dobiti ako sagledamo faze razvoja alkoholizma:
1. Faza društveno prihvatljivog pijenja – koja nije faza bolesti i koja predstavlja društveno adekvatno pijenje, u pogledu količine i učestalosti, karakteristično za veliki deo populacije.
2. Faza navikavanja – koja isto tako nije faza bolesti, već postepeni prelaz iz društveno adekvatnog tj. umerenog u društveno neadekvatno i patološko pijenje. U okviru ove faze organizam se priprema i navikava za sve učestalija opijanja, kroz vezivanje pijenja za određena socijalna dešavanja (slavlja, žurke, izlasci u grad) i određene situacije (ručkovi, večere, gledanje sportskih utakmica). Iako izgledaju bezazleno, jer se u Srbiji tolerišu kod mačo muškaraca i pravih Balkanaca, ove dve faze su upravo i put nastanka problema.
3. Faza psihološke zavisnosti, ili kako se često naziva predtoksikomanska prva faza alkoholizma kao bolesti, koju karakterišu: povećanje tolerancije organizma na alkohol, što znači da se svaki put pije sve više (svi znaju hvalisavce koji nikako da se napiju), i psihička zavisnost odnosno snažna želja i potreba alkoholičara da neprijatna stanja rešava i otklanja opijanjem, kao i da prijatna stanja učini još prijatnijim upotrebom alkohola tj. opijanjem.
4. Poslednja faza alkoholne zavisnosti je faza potpune psihofizičke zavisnosti tj. toksikomanska faza – karakterišu je četiri simptoma: gubitak kontrole nad pijenjem tzv. fenomen prve čaše, alkoholna amnezija ili narodski rečeno prekid filma, nemogućnost apstinencije, i pad tolerancije tj. tendencija da alkoholičar pije manje količine piće nego ranije usled oštećenja organizma i pijenja po principu dolivanja.
Dakle, odgovor na pitanje kad alkohol postaje problem leži u trećoj predtoksikomanskoj fazi, i u njena dva simptoma: potreba za većom količinom alkohola nego ranije, kao i snažna želja i potreba da određena prijatna ili neprijatna stanja prati upotreba alkohola. Ovde je poslednji trenutak da se društvu kaže Ne, hvala, da ne bi došlo do Dobar dan, ja sam Taj i Taj, i ja sam alkoholičar. Stoga, kada vas naredni put domaćin sa vrata ponudi da probate njegovu domaću, ili kada izađete za vikend – razmislite pre nego što popijete.
Piše: Milan Radovanovic
