Kada je najbolje piti jogurt? Od velike je koristi, ali postoje ograničenja

pixabay.com

Jogurt je mlečni proizvod koji se dobija fermentacijom mleka uz pomoć specifičnih bakterijskih kultura, obično Lactobacillus bulgaricus i Streptococcus thermophilus.

Ove bakterije pretvaraju mlečni šećer (laktozu) u mlečnu kiselinu, što daje jogurtu karakterističnu kiselu i kremastu teksturu.

Uopšteno, fermentisani mlečni proizvodi višestruko su korisni za zdravlje. Normalizuju rad sistema za varenje, smanjuju rizik od razvoja bolesti srca i kardiovaskularnog sistema, štite creva od parazita – jer su bogati proteinima, kalcijumom (koji jača koštano tkivo) i bifidobakterijama. One se vezuju za zid creva i grade prirodnu barijeru, sprečavajući vezivanje štetnih agenasa.

Bakterije koje se nalaze u jogurtu, poput probiotika, mogu da doprinesu zdravlju sistema za varenje. One pomažu u održavanju ravnoteže crevne mikroflore i mogu da imaju blagotvorno dejstvo na varenje, piše Net.hr.

Dobar i za imuni sistem

Jogurt je izvor proteina, vitamina (poput vitamina B12 i riboflavina) i minerala (kalcijuma, fosfora). Takođe može da sadrži zdrave masnoće, posebno ako je napravljen od nepasterizovanog mleka. Važno je napomenuti da nutritivni sastav jogurta može da varira u zavsnosti od vrsti (punomasno, obrano mleko itd.) i dodacima koje možda sadrži.

Neke studije sugerišu da konzumacija jogurta može da pomogne u jačanju imunog sistemaa. Probavni trakt ima važnu ulogu u imunološkom odgovoru, pa zdrav sistem za varenje može da doprinese opštem zdravlju i otpornosti na bolesti.

Za ljude s intolerancijom na laktozu, jogurt može da bude bolja opcija od običnog mleka jer bakterije koje se koriste u fermentaciji jogurta razgrađuju laktozu, čime se smanjuje sadržaj laktoze u proizvodu.

Postoje i ograničenja

Iako su mlečni proizvodi važni za funkcionisanje našeg organizma, u određenim situacijama ih ne bi trebalo uzimati.

Fermentisani mlečni proizvodi su glavni izvor aminokiselina i proteina potrebnih za delotvorno funkcionisanje organizma. Za razliku od mleka, telo ih mnogo brže apsorbuje jer su im proteinski lanci mnogo kraći. Koliko će one biti korisne za vaš organizam, zavisi i od vremena kada ih konzumirate.

Kao što smo već rekli, kiseli mlečni proizvodi normaliziraju crevnu mikrofloru zahvaljujući takozvanim bifidobakterijama kojima su prilično bogati. Ove bakterije nazivamo i probioticima. Kako bi se izvukla maksimalna korist od bifidobakterija, vrlo je važno fermentisane mlečne proizvode uzimati na prazan stomak.

Dobar i za imuni sistem

Jogurt je izvor proteina, vitamina (poput vitamina B12 i riboflavina) i minerala (kalcijuma, fosfora). Takođe može da sadrži zdrave masnoće, posebno ako je napravljen od nepasterizovanog mleka. Važno je napomenuti da nutritivni sastav jogurta može da varira u zavsnosti od vrsti (punomasno, obrano mleko itd.) i dodacima koje možda sadrži.

Neke studije sugerišu da konzumacija jogurta može da pomogne u jačanju imunog sistemaa. Probavni trakt ima važnu ulogu u imunološkom odgovoru, pa zdrav sistem za varenje može da doprinese opštem zdravlju i otpornosti na bolesti.

Za ljude s intolerancijom na laktozu, jogurt može da bude bolja opcija od običnog mleka jer bakterije koje se koriste u fermentaciji jogurta razgrađuju laktozu, čime se smanjuje sadržaj laktoze u proizvodu.

Postoje i ograničenja

Iako su mlečni proizvodi važni za funkcionisanje našeg organizma, u određenim situacijama ih ne bi trebalo uzimati.

Fermentisani mlečni proizvodi su glavni izvor aminokiselina i proteina potrebnih za delotvorno funkcionisanje organizma. Za razliku od mleka, telo ih mnogo brže apsorbuje jer su im proteinski lanci mnogo kraći. Koliko će one biti korisne za vaš organizam, zavisi i od vremena kada ih konzumirate.

Kao što smo već rekli, kiseli mlečni proizvodi normaliziraju crevnu mikrofloru zahvaljujući takozvanim bifidobakterijama kojima su prilično bogati. Ove bakterije nazivamo i probioticima. Kako bi se izvukla maksimalna korist od bifidobakterija, vrlo je važno fermentisane mlečne proizvode uzimati na prazan stomak.

Kada piti jogurt?

Nutricionisti preporučuju da jogurt i sve ostale fermentisane mlečne proizvode uzimate najmanje sat i po nakon jela.

Iako nutricionisti savetuju da nije poželjno ništa jesti najmanje dva sata pre spavanja, a kako ne bi opteretili organizam, fermentisani mlečni proizvodi spadaju u malu grupu namirnica koje možete konzumirati u večernjim satima, a da ne ometate i narušavate kvalitet sna.

Dakle, kiselo mleko, kefir, sveži sir i jogurt mogu da se nađu na vašem jelovniku za večeru.

Kako konzumirati jogurt?

Mnogi stručnjaci veruju da bi ove namirnice trebalo da konzumiramo dva uzastopna dana kako bismo poboljšali rad creva.

Svakodnevno se preporučuje unos:

1-2 čaše kefira, jogurta i kiselog mleka,

100 g svežeg sira.

Napomena

Jogurt se može razlikovati u svojoj nutritivnoj vrednosti i zdravstvenim prednostima zavisno od proizvođača, procesa proizvodnje i sastojcima koji su mu dodati (poput šećera ili aditiva).

Stoga, prilikom odabira jogurta, preporučuje se čitanje nalepnica i odabir proizvoda koji sadrže manje dodatog šećera i nepotrebnih aditiva.

U svakom slučaju, ako nemate posebne restrikcije u ishrani ili alergije, umerena konzumacija jogurta može da bude deo uravnotežene ishrane i doprineti zdravom načinu života, prenosi N1info.hr.

Read More