Za pravilan rad telo mora da održava stalnu telesnu temperaturu, ne zavisnu od spoljašnjih temperaturnih uslova. Telesnom temperaturom, u mozgu upravlja hipotalamus. Ako nervni sistem otkrije da je spoljašnja temperatura previsoka, obaveštava hipotalamus koji pokreće mehanizme kojima se telo rashlađuje – šire se krvni sudovi u koži, čime se lakše otpušta toplota iz tela, pojačava znojenje, otpušta se suvišna toplota.
Ukoliko je spoljašnja temperatura suviše niska, hipotalamus potstiče sve procese kojima se zadržava toplota – skupljanje površinskih krvnih sudova, drhtanje kojim se povišava temperatura.
Nemamo svi istu telesnu temperaturu, ona se malo razlikuje od osobe do osobe a zavisi i od starosne dobi. Kod novorođenčadi može biti nestabilna zbog nezrelog centra za termoregulaciju, stabilizuje se posle prvih meseci života. Stariji ljudi imaju nešto nižu telesnu temperaturu.
Niko nema istu telesnu temperaturu tokom celog dana, obično je najniža oko 6 sati a najviša između 16 i 18 sati. Svaki manji porast temperature takođe nije znak da se razboljevamo. Jača telesna aktivnost, plač, obilan obrok, nervoza može neznatno povisiti telesnu temperaturu.
O povišenoj telesnoj temperaturi može se govoriti se govoriti kada se ona povisi za jedan stepen C i ako potraja. Porast telesne temperature je mehanizam kojim se organizam brani od infekcija i nekih drugih bolesti. porastom temperature ubrzava se metabolizam i pokreće imunološki sistem, čime se stvaraju nepovoljni uslovi za razvoj mikroorganiama.
Prema trajanju temperatura može da bude:
Kratkotrajna – traje kraće od 2 nedelje, najčešća je i uglavnom je povezana sa infekcijama.
Srednje duga – traje od 2 do 3 nedelje. Razlozi mogu da budu mnogobrojni ali se najčešće povezije sa upalnim procesima.
Dugotrajnim temperaturama koje traju duže od 3 nedelje teško je otkriti uzrok.
Prema temperaturnoj krivi :
Interminentna, koju karakterišu velike oscilacije tokom dana, od veoma visoke do normalne, javlja se kod gripa, nekih oblika sepse, tuberkoloze….
Reminentna, temperatura raste i pada tokom dana ali nikada nema normalnu vrednost, vrlo je česta pa zato nije specifična ni za jednu bolest.
Stalna, povišena temperatura koja nema oscilacija većih od jednog stepena C tokom dana. karakteristična je za trbušni tifus i zapaljenje pluća prouzrokovane pneumokokom.
Rekurentna, izmenjuju se duža razdoblja povišene temperature i normalne, karakteristična je infekcije mokraćnog sistema i kod opstrukcie mokraćnih puteva, bruceloze….
Kada snižavati povišenu telesnu temperaturu
Stručnjaci još uvek raspravljaju o tome treba li ili ne snižavati povišenu telesnu temperaturu. S jedne strane postoji mišljenje da je ona dobra jer potstiče imunološki odgovor organizma i sprečava razvoj mikroorganizama. Uz to olakšava dijagnozu bolesti i njeno lečenje. Smatra se da su telesne temperature niže od 41 stepen C, najčešće bezopasne.
S druge strane suprotno mišljenje je da povišena telesna temperatura izaziva opštu slabost i da može da izazove druge tegobe bolesnika: otežano disanje, dehidrataciju, neishranjenost ili neurološke promene.
Da li treba odmah snižavati povišenu telesnu temperaturu u mnogome zavisi od visine telesne temperature i opšteg zdravstvenog stanja bolesnika, mora se sniziti kod deteta koje je već imalo febrilne konvulzije (grčeve kod povišene temperature) ili kod odraslih hroničnih bolesnika.
Dok temperatura ne prođe:
Ne nosite previše odeće, jer to otežava prirodno rashlađivanje tela. U prostoriji ne treba da bude više od 20 stepeni i ne treba boraviti u blizini toplotnih izvora. Vazduh u sobi ne treba da bude previše suv. Izbegavajte preteranu telesnu aktivnost ali ni potpuno mirovanje se ne preporučuje, pogotovo kod starih osoba. Treba piti znatno više tečnosti nego obično da bi se nadoknadila ona izgubljena znojenjem. Reletivno pomažu oblozi i tuširanje mlakom vodom. Ne koristite obloge nakvašene alkoholom.
