U životu nas se dešavaju okolnosti koje nismo svesno kreirali i kad više ništa ne zavisi od nas, kad osećamo da ne držimo konce u svojim rukama, da smo žrtve nečega ili nekoga.
U takvim situacijama, koje su objektivno teške, ne treba da upadnemo u zamku razočaranja, jer nam život nije dao ono što smo od njega očekivali.
Kako da pomognete sebi?
Dajte sebi vremena – Potrebno je vreme – ponekad su u pitanju nedelje ili meseci – kako biste prihvatili ono što se se dogodilo i naučili da živite u novim okolnostima.
Razgovarajte – Povežite se sa ljudima koju su doživeli istu sudbinu. Najbolje možete da razumete jedni druge, pa se ne ustručavajte da podelite zajedničku muku. I ako zaplačete, neće vam biti neprijatno jer će vas ljudi koji imaju isto iskustvo mnogo bolje razumeti. A i vi njih.
Odvojte neko vreme samo za sebe – Potrudite se da ponekad ostanete nasamo i radite ono što volite. Povežite se sa svojim najdubljim osećanjima, ali pre svega sa snagom u sebi.
Napravite novu rutinu – Organizujte se tako da ravnomerno rasporedite dnevne obaveze, da budete okupirani (ali ne previše) i imate vreme da bar mali deo dana provedete nasamo ako vam to prija. Takođe, preporučuje se da svaki dan ležete i budite se u isto vreme i pritom odvojite dovoljno spavate. San je okrepljujuć, pomoći će vašoj pshi i organizmu da se što pre oporave. Nastojte i da imate redovne i umerene obroke.
Radite sasvim obične stvari – Možda će vam najviše prijati da se nađete sa prijateljima sa kojima se inače družite i radite sve što ste ranije radili. Neka u vašem životu postoje i aktivnosti koje vas ispunjavaju i u kojima se nećete vraćati na priče o traumi. To ume da bude vrlo isceljujuće.
I na kraju, krize uvek imaju lice i naličje – Ili ćemo dopustiti da nas blokiraju, ili ćemo ih doživeti kao priliku da rastemo. Ljudi koji su uspeli da se oporave od trauma kasnije su govorili da su iz njih izvukli niz neočekivanih koristi, pa su krizu smatrali blagoslovom koji ih je prodrmao, osvestio i naučio pravim vrednostima. Naučili su da se raduju malim stvarima, pa je zahvaljujući tome njihov život postane smisleniji, bezbrižniji i srećniji. Kada se rane iscele, u sebi prepoznajemo unutrašnju snagu za koju do tada nismo znali, postajemo saosećajniji, samosvesni i sposobni da osetimo dublje zadovoljstvo i spokoj.
Ne potiskujte osećanja – Kada nas nešto sasvim izbaci iz koloseka, prirodno je da nas zapljusnu jaka osećanja i njih se ne treba stideti. Potiskivanje može učiniti da se osećamo još lošije i na taj način ugrozimo zdravlje. Pričajte o onome šta vas je zadesilo i kako se osećate, plačite ako vam se plače. Ipak, ne vezujte se za takva osećanja, nemojte dozvoliti da ona postanu deo vašeg identiteta. Ispoljite ih i pustite da prođu. Sve prođe, pa i tuga.
Ne preterujte u aktivnostima – Da ne bi previše patili, mnogi se potpuno usmere na rad i aktivnosti, jer tako odvraćaju sećanja na neprijatan događaj. Iako se čini da je to dobra strategija, pokazalo se da će traumatska osećanja kad tad isplivati, a tada je teže osloboditi ih se. Dakle, ne preterujte u aktivnostima, dajte sebi oduška da ispoljite emocije koje vas pritiskaju.
Ceo tekst pročitajte na sajtu lovesensa…
Оставите одговор