Kako izabrati najbolji preparat za sunčanje?

3

Foto: Pixabay/Kaboompics

Intenzitet zračenja varira u zavisnosti od godišnjeg doba i jači je leti nego zimi. Postoji više vrsta UV zraka koji se razlikuju po talasnoj dužini i energiji koju nose. Od toga zavisi kako će delovati na kožu.

UVC zraci – potencijalno bi bili najopasniji, najamanje su talasne dužine i najveće energije. Srećom, ne dopiru do nas jer ih zaustavlja ozonski sloj.

UVB zraci – (290-320 nm) su sledeći po energiji koju poseduju. Prodiru samo u epiderm koji je višeslojan što mu pomaže da se odbrani od opasnosti koje nose UVB zraci.

Foto: Pixabay/Goodgood

Odgovorni su za bronzani ten, ali i za opekotine od sunca. Oni su važni i za konverziju provitamina D u vitamin D.

UVA zraci – (320-400 nm) ne izazivaju nikakve bolne simptome na koži, ali prodiru veoma duboko u ćelije derma. Oni stvaraju slobodne radikale i mogu posredno uzrokovati dugotrajno oštećenje ćelija. UVA zraci su odgovorni za destrukciju kolagena, fotostarenje, kao i za pojavu tzv. alergije na sunce (PLE – polimorfna svetlosna erupcija).

Procenat opekotina koje uzrokuju UVB zraci veći je u letnjim mesecima nego zimi. Štaviše, intenzitet UVB zračenja menja se tokom dana i može biti i do 150 puta jači u podne nego u 6 sati ujutru. UVA zraci imaju daleko manje oscilacija. Zato je važno da se zaštitite od njih u svakom trenutku.

Kako nas štite kreme za sunčanje?

Sastavni deo svakog preparata za zaštitu od sunčanja je UV filter. Prema zaštiti koju pružaju, postoje UVA, UVB i širokospektralni filteri (u isto vreme štite i od UVA i UVB zračenja).

Sastav filtera određuje njegovo dejstvo. Mogu biti fizički (mineralni) ili hemijski (organski). Mineralni filteri (najčešće oksidi silicijuma i titanijuma), deluju tako što prave zaštitni film na koži i koža ih ne upija. Organske UV filtere koža upija, a oni UV zrake upijaju i neutrališu zahvaljujući hemijskoj reakciji.

Foto: Beta/Dragan Gojić

Regulativa Evropske Unije dozvoljava tek nešto manje od 30 jedinjenja za korišćenje u preparatima za zaštitu od sunca, piše za Stetoskop.info mr ph Tatjana Krunić.

Stepen zaštite od sunca (SPF) se odnosi na zaštitu koju preparat pruža od UV zraka. Ovaj faktor nam pokazuje odnos između vremena koje osoba može provesti na suncu bez pojave crvenila (eritema) na koži sa ili bez upotrebe preparata.

Krema pruža zaštitu jedino ako je naneta u dovoljnom sloju (2 mg na kvadratni centimetar kože). Čak ni kreme sa najvećom zaštitom (SPF 50 plus), ne pružaju stoprocentnu zaštitu, već upijaju do 98 odsto zraka. Deo UVB zraka prodre do naše kože čak i pod maksimalnom zaštitom.

Nivo zaštite preparata od UVA zraka se posredno određuje. Prema standardima Evropske Unije, da bi na preparatu stajala oznaka zaštite od UVA zraka, proizvod mora pružiti trećinu zaštite od UVA u odnosu na zaštitu koju pruža od UVB.

Osim UV zraka, ne treba zaboraviti plavi deo vidljive svetlosti koji je odgovoran za fotostarenje i alergije na sunce. UV filteri nas neće zaštititi u ovom slučaju pa je neophodno birati preparate koji sadrže aktivne komponente za zaštitu i od ovog dela solarnog spektra.

Idealan preparat za zaštitu od sunca treba da nam pruži vrhunsku zaštitu od UVA, UVB zračenja i vidljive svetlosti visoke energije, a koji bi pružao dobru podnošljivost na koži i zadovoljio kozmetološke i senzorne zahteve potrošača.

Original Article