Kako je atomska bomba otkrila pravu starosnu dob kit-ajkule

1

Kako je atomska bomba otkrila pravu starosnu dob kit-ajkule 1Foto: EPA-EFE/GAMAL DIAB

„Kit-ajkula Rhincodon typus je najveća riba na svetu, i veoma je vredna u eko-turističkom sektoru. Uprkos naporima za očuvanje i napretku u našem razumevanju njihove životne istorije, osnovni demografski parametri za veličinu, dugovečnost i smrtnost su upitne preciznosti“, kažu autori istraživanja.

Oni dodaju i da prethodne studije o rastu i razvoju ovih životinja nisu mogle da se usaglase oko toga da li su pojasevi vertebralnog rasta formirani godišnje ili dvogodišnje. U studiji koju su objavili u časopisu Frontiers in Marine Science istraživači kažu da su uspeli da dokažu da do rasta dolazi na godišnjem nivou i to analizirajući ugljenik-14, retku vrstu radioaktivnog izotopa koja je nusproizvod detonacija bombi iz Hladnog rata, u skeletima kita-ajkule. Merenje količine ovog elementa naučnicima može da kaže tačnu starost ove ribe – tačnije od svih prethodnih pristupa.

Kako je atomska bomba otkrila pravu starosnu dob kit-ajkule 2

Ova metoda se naziva metodom radioaktivnog ugljenika. Pomoću nje, naučnici predvođeni Markom Mikanom sa Instituta za okeanografiju u Australiji, ustanovili su da je kit-ajkula iz Pakistana, čije su ostatke proučavali, živela 50 godina, što je najduži životni vek kod ovih riba.

Mikan dodaje i da je „moguće da su ove veoma velike ajkule mogle da žive i do 100 godina“. Sada može da usledi sasvim logično pitanje – odakle radioaktivni izotop ugljenika u skeletu riba? Odgovor je jednostavan: u periodu od 1955. do 1963, testiranja atomske bombe od strane Sjedinjenih Američkih Država, ali i drugih zemalja, udvostručila su količinu ugljenika-14 koji se prirodno nalazi u Zemljinoj atmosferi. Taj višak su apsorbovali okeani, a preuzeo ga je i lanac ishrane, tačnije sve što se u njemu nalazi.

Upoređujući količinu ugljenika-14 u okeanima tokom određenih godina sa količinom izotopa ovog elementa „zarobljenog“ u uzastopnim pojasevima vertebralnog rasta, istraživači su mogli da ustanove starost kita-ajkule.

„Ova studija je veoma važna zato što nas oslobađa nekih od pitanja u vezi sa starošću i obrascima rasta kita-ajkule“, kaže Tejlor Čepl, koji istražuje ajkule na Oregon Stejt univerzitetu u SAD.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

Učlani seOriginal Article