Foto: Wikipedia
Krajem osamdesetih godina, nekoliko desetina radnika radilo je na novoj liniji metroa u glavnom gradu Meksika, Meksiko Sitiju.
Sve je išlo po planu dok jednog dana nisu naišli na – groblje. Nakon što su alarmirali gradske vlasti i arheologe, utvrđeno je da je groblje bilo povezano sa bolnicom korišćenom u vreme kolonijalizma, koja je izgrađena negde između 1529. i 1531, dakle desetak godina nakon španskog osvajanja Meksika, i to za domorodačke pacijente.
Tokom 16. i 17. veka, nekoliko desetina hiljada Afrikanaca živelo je u Meksiku, i slobodnih i porobljenih, te ne čudi da danas gotovo svi Meksikanci imaju i nešto afričkog porekla.
Tokom iskopavanja groblja, arheolozi su utvrdili da su tri skeleta bila drugačija.
Naime, oblici njihovih zuba bili su slični onima kod porobljenih Afrikanaca iz Portugala i kod ljudi koji su živeli u pojedinim delovima Zapadne Afrike.
Skorašnja hemijska i genetička analiza je potvrdila da su ove osobe pripadale prvoj generaciji Afrikanaca koji su došli na američke kontinente, te se pretpostavlja da je reč o žrtvama transatlantske trgovine robljem.
Rodrigo Barkera, student arheogenetike sa Maks Plank instituta za nauku o ljudskoj istoriji, posumnjao je da bi ljudski ostaci iz Meksiko Sitija mogli da pomognu u rasvetljavanju života i sudbina ljudi koji su često izostavljani iz istorijskih spisa.
Kako bi potvrdio poreklo tri leša, koja su ,,odskakala” od ostalih skeleta, Barkera i njegov profesor Johanes Krause su izolovali DNK i analizairali hemijske izotope, uključujući stroncijum, ugljenik i azot iz njihovih zuba, a DNK analiza je pokazala da su sva trojica vodila poreko iz Zapadne Afrike.
Njihova studija pod nazivom Origin and Health Status of First-Generation Africans from Early Colonial Mexico objavljena je 30. aprila u časopisu Current Biology.
Iako nisu mogli da ih povežu sa konkretnim državama ili grupama, Barkera i Krause su utvrdili da je razmera hemikalija u njihovim zubima – koja je i svojevrstan potpis hrane i vode koju su konzumirali kao deca – konzistenta sa ekosistemima Zapadne Afrike.
Inače, sva tri skeleta, koja se sada nalaze u Nacionalnoj školi za antropologiju i istoriju u Meksiko Sitiju, odaju tragove traume i nasilja, pokazuje studija.
Ljudi su najverovatnije bili u kasnim dvadesetim ili ranim tridesetim godinama života kada su nastradali.
Pre smrti, jedan od trojice je preživeo prostrelne rane, a njegove i kosti lobanje drugog čoveka ukazuju na neuhranjenost i anemiju.
Skelet trećeg čoveka ukazuje na bavljenje iscrpljujućim fizičkim radom, a imao je i polomljenu nogu koja nikada nije izlečena do kraja. Sve ovo ukazuje na činjenicu da su ovi muškarci pre bili robovi nego slobodni ljudi, zaključuje Krause.
U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
