Foto: Radenko Topalović
Pre 20 godina tadašnji vodeći ljudi Ministarstva unutrašnjih poslova su na konferenciji za novinare koja je održana nekoliko meseci nakon ubistva generala Boška Buhe, ocenili da to ubistvo nije bilo politički motivisano već je da je to bio teroristički i kriminalni akt i otkrili da su na „listi za likvidaciju“ pored generala Boška Buhe tada nalazili tadašnji potrpesednik Savezne vlade Miroljub Labus i premijer Zoran Đinđić.
Tadašnji ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović je rekao da se nada da će slučaj ubistva generala Boška Buha upozoriti „naivne pojedince u politici da na ni na koji način ne šuruju sa podzemljem ma koliko se njihove donacije i prilozi činili primamljivim“, i dodao je da niko iz vlasti nije povezan sa kriminalom.
Mihajlović je bio mišljenja da ubistvo generala Boška Buhe ni na koji način nije politički motivisano jer, kako je rekao, iza grupe koja je počinila to ubistvo MUP nije uspeo da nađe ni jednu političku organizaciju.
„Policija Srbije spremna je i sposobna da reši sve zločine uključujući i one sa terorističkom i političkom pozadinom“, istakao je tada Mihajlović i objasnio da je Nikola Maljković, za koga se sumnja da je ubio generala Buhu, posle nekoliko meseci skrivanja došao u Beograd sa zadatkom da „likvidira nekoga sa spiska“.
Tadašnji načelnik SUP Beograd Milan Obradović je rekao da je ubistvo generala Buhe čist interes organizovanog kriminala koji je želeo da destabilizuje srbiju i na taj način preuzme kontrolu nada nelegalnim poslovima.
Na spisku za likvidaciju se, po rečima tadašnjeg direktora Bezbednosno-infromativne agencije Andreje Savića, nalazio i tadašnji potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus.
Prema informaciji BIA koja je tada podeljena novinarima „Sinhronizovano operativim angažovanjem došlo je do razotkrivanja ove terorističke organizacije i ustanovljeno je da se planira atentat na predsednika Vlade Srbije Zorana Đinđića, kao i otmica članova njegove porodice i likvidacija predsednika poslaničke grupe DOS-a Čedomira Jovanovića, zatim Vojislava Šešelja predsednika SRS, i Jovice Stanišića bivšeg načelnika SDB, uz sprovođenje praćenja nekih članova Vlade Srbije i pojedinih istaknutih poslovnih ljudi“.
U vreme izdavanja ovog saopštenja u toku je bila potraga za organizatorom aktivnosti ove grupe Željkom Maksimovićem Makom kao i za naručiocima i finansijerima ubistva generala Buhe.
Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.
U sopštenju je navedeno i da su pored Maljkovića, Maksimovićevoj grupi bili bliski i neki bivši pripadnici republičkog i saveznog MUP-a, nekadašnjih paravojnih formacija, kao i pojedinci iz bivših struktura vlasti sa prostora SFRJ.
Dan pre objavljivanja ovog teksta, na beogradskim ulicama je bilo neobično mnogo policijskih vozila koja su obezbeđivala glavne gradske saobraćajnice i izlaze iz grada, pa su tadašnji novinari Danasa pretpostavili da je razlog tome bila akcija hapšenja atentatora na generala Boška Buhu.
Uhapšen Dragan Ilić Limar
Dva dana pre konferencije za štampu Ministarstva unutrašnjih poslova priveden je Dragan Ilić Limar zajedno sa grupom osumnjičenih za ubistvo Boška Buhe, pa je ubrzo pušten iz pritvora rešenjem istražnog sudije, a onda je ponovo uhapšen i određen mu je pritvor na mesec dana.
Tadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije, Leposava Karamarković, je tada rekla da je istražni sudija doneo odluku da pusti Ilića iz pritvora jer tužilac nije predložio pritvor, niti je on ili neko drugi predočio sudiji da je Ilić povezan sa grupom osumnjičenom za ubistvo Boška Buhe.
U saopštenju Okružnog suda u Beogradu je navedeno da je posle privođenja Ilića, dežurni zamenik Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu podneo zahtev za sprovođenje istrage protiv Ilića i predložio da se on sasluša bez određivanja pritvora, međutim dan nakon ovog prvog hapšenja Vanraspravno krivično veće Okružnog suda u Beogradu je svojim rešenjem odredilo pritvor okrivljenom.
Ilić se u trenutku pisanja ovog teksta nalazio u Centralnom zatvoru gde je prebačen iz Urgentnog centra, jer ga je neko pretukao na putu od istražnog zatvora do kuće.
Kod Ilića u kući je pronađen raketni bacač „zolja“, četiri probiomske mine, puškomitraljez, više pušaka i pištolja, ogromna količna razne municije uključući i pancirnu, kao i oko 160.000 evra i 68.000 dolara.
Prema rečima Milana Obradovića u dugo pripremanoj akciji istražnom sudu su privedeni Nikola Maljković, za koga se osnovano sumnja da je ubio generala Boška Buhu, Dragan Ilić Limar i Vladimir Jakšić, koji su povezani sa ubistvom i Bojan Miletić za koga nema indicija da je direktno povezan sa zločinom.
Za Željka Maksimovića Maku, za koga se veruje da je organizator grupe koja je isplanirala ubistvo generala Buhe, načelnik beogradske policije je rekao da već dugo nije boravio na teritoriji Beograda i da policija ne zna gde se on tačno nalazi.
Maksimović je nekoliko godina pre ubistva Buhe ubio jednog policajca ali je oslobođen optužbe uz obrazloženje da je u pitanju bila nužna odbrana.
Ova organizovana kriminalna grupa nije bila nova za policiju, već samo neki njeni članovi.
Kod Maljkovića je pronađen svežanj ključeva među kojima je bio i ključ od stana njegove majke u kome su policajci pronašli veliku količnu oružja i opreme.
U stanu Bojana Miletića policija je pronašla dva kanadska pasoša sa imenima Dejvid Brus i Andrea Elizabet, set blanko ugovora za kupovinu i registraciju vozila iz Nemačke, jedan pištolj i veću količinu municije.
Milan Obradović je tada rekao da, sudeći prema informacijama koje on ima, osumnjičeni nisu pripadnici nikakve specijalne jedinice ili paravojne formacije.
Zoran Đinđić: Pravosuđe nije spremno za sukob sa kriminalom
„Akcija hapšenja osumnjičenih za ubistvo Boška Buhe je samo vrh sante leda, jer još nisu indentifikovani pravi nalogodavci a neki od njih i nisu u Srbiji“, izjavio je tadašnji premijer Srbije Zoran Đinđić.
Đinđić je i ocenio da je reč o dobro organizovanim i profesionalnim ubicama čiji nalogodavci nisu bili inspirisani ideološkim interesima već slabljenjem vlasti da bi nastavili posao sa drogom, naftom i cigaretama.
„Pripreme za hapšenje su bile intezivne, a policija je uz moju saglasnost intervenisala baš tog dana, jer smo procenili da čitavu stvar treba preseći. Da je kojim slučajem uspeo atentat na mene možda bi policija uspela da pohvata sve učesnike, možda bi to bilo bolje za pravdu, ali to ne bi bilo dobro za mene lično“, rekao je tada Đinđić.
Rekao je i da je akcija traganja za osumnjičenima za ubistvo Buhe trajala šest meseci zato što su u međuvremenu neke stvari neodgovorno procurile u javnost.
Pomenuo je i Vojislava Šešelja koji je neovlašćeno iznosio u javnost detalje istrage što je znatno usporilo rad policije.
„Samo u dva slučaja akcija za atentat je bila operativno pripremljena i u pitanju sam bio ja i jedna ličnost iz policije“, naveo je tada Đinđić.
Đinđić je takođe procenio da tadašnje srpsko pravosuđe nije spremno za sukob sa kriminalom.
„Naše sudije izgleda još uvek tretiraju kriminalce kao decu iz nesrećnih porodica pa ih brzo puštaju na slobodu jer je za njihova dela izgleda društvo krivo. Gomila ubica šeta našim gradom i svi znaju da su oni ubice, ali i dalje se za posedovanje kilograma heroina dobija šest meseci zatvora. Tako nam se desilo da posle šest meseci praćenja sudija osumnjičenog pusti posle samo šest minuta, jer ne smatra da je posedovanje određene količine municije, zolje i mitraljeza razlog za držanje u pritvoru“, izjavio je tadašnji premijer.
Maksimović pobegao na Kipar
Željko Maksimović Maka se tada nalazio na Kipru gde je pobegao nakon što je jedno vreme boravio u Crnoj Gori. Izvor iz MUP-a je tada rekao radiju B92 da je Maksimović lociran uz pomoć Interpola koji je raspisao poternicu za njim.
Maksimović je pokušavao da pobegne u Španiju ili Južnu Ameriku i srpska policija je zatražila od Interpola da on bude uhapšen.
Izvor radija B92 je rekao i da je Maksimovićev beg na Kipar organizovao beogradski biznismen Brana Ševanović. Ševanović je od ranije bio poznat beogradskoj policiji jer se Maksimović krio u njegovom stanu 1996. godine nakon što je ubio policajca.
Zvaničnik španske ambasade u Beogradu demantovao je tada za Danas da se Željko Maksimović nalazi na teritoriji Španije.
„Ambasada nema nikakvih saznanja o tome, zasada ne možemo dati nikakve detaljnije informacije o tome“, izjavio je tada sagovornik Danasa.
I visoki zvaničnik crnogorske policije koji je hteo da ostane anoniman je tada rekao Danasu da MUP Crne Gore nije imao saznanja o tome da je Maksimović pobegao iz Crne Gore u Španiju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.