Foto: EPA-EFE/RONALD WITTEK
Rođen je u gradu Trir u Nemačkoj, 5. maja 1818. godine, kao treće dete poznatog advokata Hajnriha Marksa i Henrijete Presburg.
Bavio se filozofijom, novinarstvom, književnošću i politikom, a smatra se najuticajnijim socijalističkim misliocem 19. veka.
Uveo je osam osnovnih stavova o slobodi štampe, koja su aktuelna i danas: neprihvatanje cenzure, štampa je izraz duhovnog stanja jednog društva, sloboda štampe doprinosi popravljanju društvenog stanja, zakon o slobodi štampe je potreba, značaj kritike slobodne štampe za razvoj društva, kritika vlasti kao interes slobode štampe, tišina štampe je isto što i izdaja, suprotno slobodi štampe su naglašena prava policije i birokratije.
Smatra se osnivačem moderne sociologije, a osim toga bavio se analizom društvenih odnosa. Kroz njegova dela vidimo poptuno drugačiji pogled na istoriju na globalnom nivou.
Marks je veoma važna ličnost u svim aspektima nauke: Njegova dela i analize dovele su do velikih promena u društvu. Tome doprinosi činjenica da su mnoge države u Evropi, Aziji i Africi zasnivale svoj poredak na marksizmu.
Trenutno je mali broj socijalističkih zemalja, međutim neki Marksovi stavovi su i dalje popularni, kao na primer, stav o mašinama kao sredstvima koja mogu ugroziti radna mesta.
Marksovi stavovi o radničkoj klasi imali su veliki uticaj na položaj radnika u celom svetu. Osim toga, doveli su do krucijalnih promena i revolucija koje imaju uticaj na društvo i danas.
Godine 1848. Marks i Engels su počeli da pišu svoj najpoznatiji rad – ,,Manifest komunističke partije“.
U delu se govori o verovanjima, ciljevima i namerama novog Saveza komunista. Predstavljeno je i zalaganje Saveta komunista da svrgnu kapitalizam i uspostave socijalizam. Smatrali su da sve što rade, rade u korist radničke klase.
Iste godine kad je delo objavljeno, u Evropi su dogodio veliki niz protesta, koje je Marks podržavao. Marks je u Kelnu štampao letke pod nazivom „Zahtevi komunističke partije u Nemačkoj“.
Marks je voleo i umetnost. Karl je studirao pravo, međutim, smatrao je da to nije pravi izbor za njega. Oduvek su ga više privlačile književnost i umetnost. Često je pisao pesme, koje je posvećivao svojoj supruzi, Dženi fon Vestfalen. Pod uticajem romantizma, napisao je istorijski roman.
Bavio se i novinarstvom – njegov prvi članak objavljen je 9. avgusta u Rajnskim novinama, pod nazivom ,,Filozofski manifest istorijske pravne škole“.
Prvog juna 1848. počeo je da štampa novine ,,Neue Rheinische Zeitung“, koje su brzo ukinute, a Marks je izbačen iz Nemačke. Nakon toga, preselio se u Pariz, gde je vladala epidemija kolere.
Francuska vlast smatrala ga je velikom pretnjom, pa je iste godine kad se doselio u Pariz, dobio naređenje da se odseli. Sa svojom suprugom i četvoro dece, našao je utočište u Londonu, gde je i preminuo, 14. marta 1883. godine.
Njegova najpoznatija dela su: ,,Razlika između Demokritove i Epikurove filozofije prirode“, ,,Pisma Rugeu“, ,,Prilog jeverejskom pitanju“, ,,Nemačka ideologije“ i još mnoga druga značajna dela.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
