Foto: Pixabay/ Ascyrafft Adnan
Ako čaj u XVII veku u Britaniji nije pio niko, kroz stotinak godina, pili su ga gotovo svi. Čaj je bio napitak koji je pokretao i držao budnim radnike u prvim britanskim fabrikama, gde su takoreći i mašine i ljudi radili na paru. Zbog antibakterijskog fenola koji je lako prelazio u mleko dojilja, uticao je na poboljšanje zdravlja nacije i posredno obezbedio povećanje broja nove radne snage za industrijsku revoluciju koja je uzimala maha.
Međutim, čaj se uvozio iz Kine, a ovo veliko carstvo je bilo samodovoljno i potpuno zatvoreno i imuno na spoljne, zapadne uticaje. Kina nije želela ništa osim srebra za zeleno lišće čaja, tako da je krajem XVIII veka vrednost srebra kojim je plaćan kineski čaj premašila milijardu funti. Britanija je počela beležiti negativan trgovinski bilans sa Kinom, koji je stalno rastao, kao posledica sve veće potražnje za čajem.
Zato je istočnoindijska britanska kompanija započela ilegalnu trgovinu opijumom, snažnim narkotikom koji brzo stvara jaku zavisnost, čija je trgovina bila zvanično zabranjena u Kini od 1729. godine. Kompanija je u dogovoru sa britanskom vladom, početkom XIX veka, značajno povećala i proširila trgovinu opijumom, jer se baš zgodno, proizvodnja maka od kojeg se dobija opijum odvijala u severnoj Indiji i bila upravo pod njenom kontrolom. Tako je opijum prodavan kineskim trgovcima i švercerima za srebro, a ono se zatim koristilo za kupovinu čaja.
Izvoz opijuma u Kinu uvećao se 250 puta, da bi 1830. dostigao hiljadu i po tona godišnje! Britanija je sada zarađivala više srebra od opijuma nego što ga je trošila na čaj. Konačno, decembra 1838. godine, carski komesar Lin Ce Su, po nalogu imperatora lično, zapalio je sve zalihe opijuma u skladištima luka Guangdong i proterao Britance iz Kantona. To je izazvalo gnev u Londonu i iniciralo početak Opijumskih ratova koji su trajali kratko i pokazali superiornost evropske sile i njene moderne ratne tehnologije. Kina je bila potučena do nogu.
Sredinom 1842. britanske trupe zauzele su Hongkong, okupirale Šangaj i još nekoliko gradova. Kinezi su morali potpisati kapitulaciju umotanu u oblandu „mirovnog sporazuma“ kojim je Hongkong predat Britancima, a još pet velikih luka otvoreno za slobodnu trgovinu svom robom. Kina se obavezala da plati Britaniji ratnu odštetu i naravno da nadoknadi u srebru vrednost spaljenog opijuma. Što bi u onom našem filmu rekli: „izvini se bati što te tukao“.
Tako je naklonost jedne nacije prema čaju donela potpunu propast drugoj i izmenila tok istorije. Dakle, kada se Suecki kanal otvorio, Hongkong je već uveliko bio engleski, tako da je potpuno normalno što je postao veoma značajan i još interesantniji Kruni. Tako je ovaj divan grad-luka zaplovio u „bolju budućnost“ praćen budnim pogledom kroz engleski monokl…
Odlomak iz knjige „Bukirano“. Autor je kreator dalekih putovanja u agenciji Odeon World Travel.
