Foto: EPA/DEAN LEWINS
Albatrosi, koji su među najodanijim monogamnim bićima na svetu, se poslednjih godina “razvode” mnogo češće a uzrok tome su klimatske promene, tvrde naučnici.
U najnovijem izveštaju Kraljevskog društva Londona za unapređenje prirodnih znanja navodi se da klimatske promene i zagrevanje voda dovode do toga da se ove ptice češće raizilaze sa svojim životnim saputnicima.
Kako prenosi Gardijan, ranije se svega jedan do tri odsto parova razdvajalo, ali poslednjih godina, zbog neuobičajeno visokih temperatura vode, taj prosek je u stalnom porastu i sada iznosi osam odsto.
Istraživači su proučavali divlju populaciju od 15.500 parova galebova na Foklandskim ostrvima tokom poslednjih 15 godina.
Za morske ptice, toplije vode znače manje ribe, manje hrane i surovije okruženje, zbog čega manje novorođenih ptića preživi.
To dovodi do porasta hormona stresa kod ptica i one su prinuđene da lete na mnogo udaljenija odredišta da bi lovile hranu.
Pošto su jedni od najlojalnijih partnera u životinjskom carstvu, albatrosi i njihov “ljubavni život” su već dugo predmet proučavanja naučnika.
“Zapanjujuće je to što njih karakterišu sve one stvari za koje inače smatramo da su ljudske odlike”, kaže doktor Grejem Eliot, glavni naučni savetnik u novozelandskom ministarstvu za očuvanje životne sredine, koji proučava albatrose već tri decenije.
Ove ptice imaju različita obeležja antropomorfizma: životni vek im je između 50 i 60 godina i imaju dogotrajnu “tinejdžersku” fazu tokom koje uče kako da zavode i pare se kroz ples, a tokom perioda sazrevanja odlaze od kuće na sve duže periode.
Oni obično ostaju sa jednim partnerom do kraja života, a ako se dogodi da se zbog lova ili iz nekog sličnog razloga razdvoje na neko vreme, po ponovnom sastajanju glasno kliču u znak radosti što su ponovo zajedno.
Ali, u poslednje vreme sve više imaju još neke odlike koje su nalik ljudima: pošto su pod stresom zbog klimatske krize, provode više sati u “radu” odnosno lovu da bi nešto jeli, i suočavaju se sa logističkim poteškoćama izazvanim time što su na duže vreme odvojene od svojih partnera, mnoge ptice imaju problema da održe veze i odnose.
Frančesko Ventura, istraživač sa Univerziteta u Lisabonu i koautor istraživanja Kraljevskog društva Londona, kaže da su naučnici bili iznenađeni kada su shvatili da su toplije vode povezane sa neuobičajeno velikim brojem parova albatrosa koji se razilaze, čak i kada se u obzir uzme manjak ribe.
Prema njegovim rečima, “razvodi” albatrosa su obično izazvani reproduktivnim neuspehom.
Ako neki par ne uspe da dobije potomstvo, veće su šanse da će se razići. A nedostatak hrane dodatno doprinosi većem broju neuspešnih pokušaja za dobijanje potomstva.
Ali, ono što je istraživače iznenadilo je činjenica da su, čak i kada se to uzme u obzir, više temperature vode imale efekat da se broj “razvoda” među albatrosima još povećao i u slučajevima kada je reprodukcija bila uspešna.
Ventura kaže da postoje dva verovatna razloga. Jedan je to što su zbog otopoljavanja voda ptice primorane da love duže i lete dalje. A ako zbog toga ne uspeju da se vrate na vreme za sezonu parenja, njihovi partneri u to ulaze sa nekim drugim.
Osim toga, kada su vode toplije i okruženje surovije, kod albatrosa raste nivo hormona stresa a, kako objašnjava Ventura, ptice to osećaju i moguće je da za to krive svog partnera.
Istraživanje je objavljeno u vreme dok su mnoge populacije albatrosa širom sveta ugrožene.
“Njihova brojnost ubrzano opada”, kaže Eliot.
Populacije albatrosa koje on proučava se sada smanjuju za između pet i 10 odsto svake godine, počevši od 2005.
Opadanje njihovog broja rezultat je toga što ima manje plena, mora su toplija, a albatrosi sve više stradaju od ribarskih brodova koji love tunu.
Eliot kaže da se nada da će simpatija koju ljudi gaje ka ovim divnim pticama možda motivisati neke od njih da promene svoje ponašanje i da učestvuju u rešavanju najvećih pretnji sa kojima su albatrosi suočeni, a to su klimatske promene i ribarenje.
“Neophodna nam je neka vrsta međunarodne kampanje da bismo spasili ove ptice. U suprotnom, one će izumreti”, ističe Eliot.
