Za sada su još uvek preterani novinski naslovi tipa Ljudske bebe odgajene u laboratoriji , još uvek se samo radi o manje ili više uspelim pokušajima na nivou embriona, ali pitanje je, da li ovakvi članci nagoveštavaju vreme koje dolazi ?
U naporima da savladaju nasledne bolesti i pomognu neplodnim parovima, naučnici širom sveta razvijaju postupke i tehnologije koje imaju veze sa najosnovnijom i moralno komplikovanom biološkom funkcijom – razmnožavanjem.
U skorašnjim istraživanjima jajnim ćelijama koje se odbacuju na klinikama za veštačku oplodnju, zamenjen je genetski materijal genetskim materijalom matičnih ćelija, jer matične ćelije imaju najveći potencijal da se reprogamiraju. Od deset odbačenih jajnih ćelija tim u Evropi je uspeo da klonira 3 embriona od kojih se samo jedan razvio do blastociste petog dana.
ovakvi poduhvati se preduzimaju kako bi se matične ćelije izdvojile iz kloniranog embriona za proučavanje raznih bolesti kao što je djabetes, Alchajmerova, Parkinsonova bolest.
Sličan eksperiment je izvršen i u Korei sa nešto većim uspehom, u cilju da se stvori embrion čiji će se genetski materijal potpuno poklapati sa onim kod pacijenata, kako bi se lečio širok spektar bolesti od dijabetesa do paralize izazvane povredom kičmene moždine.
Drugi pokušavaju da to isto urade sa spermatozoidima, kao i pokušaj da se dva spermatozoida kombinuju kako bi se stvorio sintetički embrion. Da li je veštačka reprodukcija na pomolu?
Radi se i na stvaranju veštačke materice iz ćelija materice, kako bi sintetički embrioni mogli da se razvijaju izvan tela. Uvek je deo ljudske mašte bio zauzet mislima o kreiranju beba bez učešća ljudi ali nikada nije previše kasno početi sa razmišljanjem o moralnim implikacijama. Eksperiment sa kloniranim janim ćelijama miševa i veštačkom matericom su rezultirali time da su se embrioni usadili u veštačku matericu, razvili su se krvni sudovi i placente, stvorili su se i fetusi miševa koji ipak nisu bili zdravi, razvili su se i mali miševi koji su bili jako deformisani i nesposobni za život.
Drugi su radili na stvaranju sintetičke amnionske tečnosti, koja bi takodje služila da se u njoj razvijaju fetusi prerano rodjenih beba, ipak i ova istraživanja su na početnoj tačci.
Neki špekulišu da su sva ova istraživanja medjusobno dopunjujuća i da se razvijaju u cilju kako bi dvoćelijski embrion mogao da se razvije u za život sposobnu bebu.
Pitanje je kakvo bi tržište mogle da imaju veštačke materica, za jedan roditeljski par nije najprivlačnije da gledaju kako im se beba razvija u veštačkoj materici kao što je i za ženu od velike važnosti da prodje kroz sve faze trudnoće i porodjaja kao satavnog dela materinstva. Ova bi tehnika mogla da ima značaja za prerano rodjene bebe ali bi onda povukla pitanje o moralnosti abortusa.
Sva ova istraživanja su na početnoj tačci ali ne treba da budemo zatečeni kada se ostvare.
