PexelsNe postoji magična hrana koja će trenutno da smanji nivo hormona stresa, ali određene namirnice mogu da pomognu u regulisanju oslobađanja kortizola.
Stres pokreće proizvodnju hormona kortizola. Jedan od neželjenih efekata dugotrajno visokog nivoa kortizola jeste povećanje telesne težine, posebno visceralne masti koja okružuje organe, creva i jetru.
To dovodi do insulinske rezistencije, visokog krvnog pritiska, koronarne bolesti srca i dijabetesa tipa 2.
Pored toga, kortizol može da oslabi i aktivnost ćelija povezanih sa imunitetom.
Zeleni čaj i namirnice bogate vitaminom C
Jedno naučno istraživanje pokazalo je da sastojak zelenog čaja može da inhibira enzime koji proizvode kortizol, što može da smanji nivo hormona stresa.
Crvena paprika, kivi, citrusi i jagode — sve ove namirnice bogate su vitaminom C, koji igra veliku ulogu u stabilizaciji nivoa kortizola.
Istraživanja su pokazala da nadbubrežne žlezde imaju visoku koncentraciju vitamina C, a ako jedete ove namirnice, one mogu blagotvorno da utiču na nadbubrežne žlezde i održavaju nivo kortizola u ravnoteži.
Hrana bogata kalijumom
Višak kortizola može prouzrokovati da bubrezi izluče previše kalijuma, tako da izvori hrane bogati kalijumom mogu da vrate te nivoe i smanje neželjene efekte koje dolazi sa stresom.
Banane, pomorandže, dinje, spanać, brokoli, slatki krompir i suve šljive su bogate kalijumom.
Kiseli kupus
Probiotički mikrob lactobacillus reuteri se može naći u fermentisanoj hrani, kao što je kiseli kupus. Inače, on se prirodno nalazi u gastrointestinalnom traktu ljudi, ali ga mnogi gube tokom vremena zbog lekova ili izlaganja određenim faktorima životne sredine.
Jedan od mnogih efekata ovog mikroba jeste i njegov uticaj na mozak da oslobađa oksitocin. Pomaže u smanjenju percipiranog stresa i smanjuje kortizol.
Takođe, i dijeta igra važnu ulogu u upravljanju simptomima stresa, ali je samo jedan deo slagalice. Glavni zadatak u smanjenju stresa je rad na svakodnevnim navikama. Zato, umesto impulsivnog odgovora, treba odvojiti trenutak za preispitivanje misli i emocija u vezi sa stresnim događajem.
Odlazak u krevet i buđenje u otprilike isto vreme svakog dana, pored osam sati sna, ključno je za smanjenje stresa. To će, kako je preneo portal „Antena Zadar“, regulisati ciklus melatonina i kortizola, koji su veoma važni za zdravlje.
