Kolonizatori su došli, ali je domorodačka kultura ostala netaknuta

2

Kolonizatori su došli, ali je domorodačka kultura ostala netaknuta 1

Ova piramida je, zapravo, bila spomenik koji je koristio savez domorodačkih poglavara. A onda su, sredinom 16. veka, stigli i španski kolonizatori: 1540. godine je ekspedicija koju je predvodio Ernando de Soto prošla kroz dolinu, i za sobom ostavila brojne posledice.

Susret Španaca i autohtonog stanovništva doneo je bolesti, destabilizaciju i, kako je većina istraživača mislila, brzi društveni kolaps.

Međutim, nova studija pokazuje da su ljudi u dolini Okoni – inače preci plemena Muskogi – nastavili sa svojim tradicionalnim obredima na spomeniku, odnosno piramidi, Dyar Mound, gotovo 130 godina nakon prvog kontakta sa Špancima.

„Oni nisu samo stali i rekli: O, došao je kraj naše civilizacije. Sada ćemo da idemo napred i uskočimo (u kolonijalnu istoriju)“, kaže Tarner Hant, arheolog u Departmanu za istorijsko i kulturno očuvanje naroda Muskogi, koji je i sam njihov pripadnik.

Hant je, zajedno sa Relin Batler, menadžerkom ovog departmana, bio savetnik autorima nove studije. Reč je o timu istraživača sa nekoliko univerziteta koji su studiju pod nazivom Enduring Traditions and the (Im)materiality of Early Colonial Encounters in the Southeastern United States objavili u žurnalu American Antiquity.

Kolonizatori su došli, ali je domorodačka kultura ostala netaknuta 2

Batler kaže da su nova saznanja „velika stvar, jer ona pokazuju ono u šta smo mi verovali da je istina… da smo potomci graditelja nasipa“.

Inače, sam termin graditelji nasipa, ili mound builders, odnosi se na različite domorodačke grupe sa tla Severne Amerike, koje su gradile impozantne zemljane piramide na srednjem zapadu i jugoistoku hiljadama godina.

Sve do 1670, kada su engleski doseljenici počeli da naseljavaju Severnu Ameriku, većina Muskogija koji su živeli blizu nasipa ili piramide Dijar već su uveliko odlazili u druge rečne doline. Na samom početku 19. veka, prisilne migracije odvele su ih još dalje, čak do istočne Oklahome, gde i danas žive.

Krajem sedam desetih godina 20. veka arheolozi su istraživali i iskopavali Dijar i okolno selo pre nego što je pukla brana. Istraživači su tada naišli na drvene trupce, keramiku i ognjišta. Osim jedne plave perle, nisu pronašli nijedan španski artefakt. Ovo, ali i pretpostavljena starost pronađene keramike, ubedilo ih je da je nasip napušten 1540, dakle odmah nakon što je De Sotova ekspedicija ušla.

A onda je, 2019, tim arheologa predvođen Džejkobom Holandom Lulevicem sa Univerziteta u Vašingtonu odlučio da ponovo pregleda neke od ovih artefakata, koji se sada nalaze na Univerzitetu u Džordžiji. Kada su radiokarbonski datirali drvene trupce i stubove i uradili dodatne analize, pronašli su da najmlađi potiču iz 1670, odnosno perioda čak 130 godina nakon španskog upada.

„Sto trideset godina nakon što bi trebalo da je mesto napušteno, mi nalazimo sve klasične markere autohtone religije“, kaže Holand Lulevic.

On objašnjava da su u periodu druge polovine 16. i početka 17. veka stanovnici doline Okoni retko interagovali sa Evropljanima.

Sa širenjem bolesti koje su Evropljani doneli sa sobom, još više domorodačkih naroda odlučuje da napusti sela i odlaze na svojevrsne farme. Ono što nisu sasvim napustili su centri poput onog u Dijaru, gde su se povremeno okupljali.

Holand Lulevic objašnjava da na mestima poput Dijara nisu pronađeni španski artefakti ne zato što ih tada nije bilo moguće nabaviti, već verovatno zbog toga što je bilo zabranjeno unositi ih u sveta mesta. To je, zapravo, veoma slično današnjem pravilu kod naroda Muskogi koje zabranjuje unošenje telefona i ostale moderne tehnologije na neka njihova sveta mesta.

Mnogi istraživači su saglasni da je dominatno mišljenje da su autohtoni narodi prosto nestali, što, ipak, nije tačno. Stoga su eksperti poput Holand Lulevica, Batler i Hanta ubeđeni da istraživanja poput ovog mogu da pomognu u okončanju mitova o nestanku domorodaca i podstaknu napore da potomci tih naroda dobiju nazad pronađene artefakte svojih predaka.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

Učlani seOriginal Article