Pod konstipacijom se smatra ako se creva prazne ređe od 3 puta nedeljno, a većini je to komplikovano i bolno iskustvo. Drugi simptomi su osećaj nadutosti, tromosti i nelagodnosti.
Da li neko ima ili nema zatvor je teško odrediti jer dok je za neke normalno da defeciraju jednom dnevno, drugima se dešava više puta dnevno, trećima par puta nedeljno tj. sve zavisi od osobe do osobe. Kako bilo svakome se desilo da je patio od zatvora za šta je obično kriva loša ishrana i malo kretanja, tada je samo privremena i nije ozbiljno stanje.
Konstipacija je veoma često stanje, prema statističkim podatcima češće pogađa žene, zrele osobe posle 65 godine, česta je komplikacija posle operacije ili porođaja. Većina je ljudi sama leči. što se može proceniti po velikoj prodaji laksativa.
Tokom varenja hrane, kako se hrana kreće kroz kolon apsorbuje vodu formirajući otpadne produkte ili feces – stolicu. Kontrakcijama mišiča kolona, stolica se spušta ka rektumu, kada dospe do njega postaje čvrsta jer se veći deo vode apsorbuje. Suva i teška stolica se javlja kada kolon apsorbuje suviše vode usled sporih ili tromih mišićnih kontrakcija kolona usled čega se stolica previše sporo kreće ka rektumu. Najčešći uzroci konstipacije su:
– Nedovoljno biljnih vlakana u ishrani koja su zastupljena u povrću, voću i neglaziranim žitaricama a za uzvrat uzimanje hrane bogate masnoćama zastupljenih u sirevima, jajima i mesu. Rastvorljiva biljna vlakna se sporo rastvaraju u vodi i pretvaraju u teksturu sličnu gelu u crevima. Nerastvorljiva biljna vlakna prolaze kroz creva skoro potpuno nepromenjena. Oba tipa vlakana daju mekšu teksturu stolici i sprečavaju tvrde, suve stolice koje teško prolaze kroz creva.
– Nedovoljan unos tečnosti – tečnost koju unosimo dospeva i do creva čineći stolicu mekšom a pokrete creva manje oštrim. Dnevno je potrebno unositi 2l tečnosti – vodu i sokove, neka pića kao što su kola sokovi, kafa i alkohol dehidrišu.
– Nedovoljno vežbe i kretanja može dovesti do konstipacije premda lekari još uvk ne znaju na koji način. Činjenica je da se konstipacija češće javlja posle nezgode ili tokom bolesti kada je osoba duže vezana za krevet i neaktivna.
– Lekovi – neki lekovi doprinose pojavi konstipacije kao lekovi protiv bola ( pogotovo narkotici), antacidi koji sadrže kalcijum i aluminijum, neki lekovi protiv visokog pritiska, antidepresivi, suplementi gvožđa, diuretici, lekovi protiv konvulzija.
– Sindrom iritiranih creva (IBS) – ovo stanje se zove spazmatični kolon, spazam (grč) kolona utiče na kretanje stolice. Kod ovih ljudi se često smenjuje diarea i konstipacija, imaju grčeve u stomaku, gasove i često nadut stomak. IBS često može da potraje čitavog života ali nije ozbiljno stanje. Često ga pogoršava stres ali ne postoji neki specifičan uzročnik ili promena koju bi lekar mogao da otkrije u kolonu.
– Životne promene – kod žena se konstipacija često javlja usled hormonalnih promena tokom trudnoće ili kada uvećana materica pritiska creva. Kod starijih osoba metabolizam je usporen, smanjena aktivnost creva i tonusa mišića creva. Često se konstipacija javlja i tokom putovanja jer ljudi menjaju dnevne navike i navike u ishrani.
– Usled preteranog korišćenja laksativa – kretanje kolon vremenom počinje da zavisi od laksativa, tokom dužeg vremenskog perioda njihovog korišćenja moguće je oštećenje nervnih ćelija kolona što ditektno utiče na njegovu sposobnost da se kontrahuje.
– Ignorisanje potreba za defekacijom usled stresa, prezaposlenosti ili nelagodnosti od toaleta izvan sopstvene kuće može da utiče na gubitak osećaja za defekaciju.
– Specifična oboljenja kao što su neurološka, metabolička i endokrina oboljenja mogu uticati na spor rad creva. Neurološka oboljenja koja deluju na pojavu konstipacije mogu biti: multipla skleroza, Parkinsonova bolest, moždani udar, povrede kičmene moždine. Metabolička i engokrina oboljenja mogu biti: dijabetes, hipo ili hipertireoidoza, uremija, hiperkalcemija.
Lečenje – tretman zavisi od uzroka, izraženosti konstipacije. U većini slučajeva promena navika i načina ishrane pomaže u olakšanju simptoma konstipacije i prevenciji.
Ishrana – u ishrani treba da bude zastupljena dovoljna količina biljnih vlakana, 20 do 35 grama dnevno. Hrana koja sadrži dosta vlakana je neglazirane žitarice, pasulj, grašak, sveže voće, povrće kao što je šargarepa, kupus. Takođe ljudi koji su skloni konstipaciji treba da ograniče unos hrane bogate mastima siromašne vlaknima kao što su sirevi, sladoled, meso, mesne prerađevine.
Promena stila života – ostale promene u načinu života koje bi mogle da spreče konstipaciju je veći unos tečnosti tokom dana u konbinaciji sa većim kretanjem i vežbama.
– Umerena konstipacija ne zahteva laksative, stanje se rešava dietom i kretanjem. Kod onih sa težim oblikom konstipacije, gde promene u načinu ishrane nisu dale rezultate lekar prepisuje laksative ali samo u ograničenom vremenskom periodu.
