Uvek potcenjujete sebe ili se često ljutite zog svoje nesposobnosti da nešto ostvarite. Ta negativnost ne samo da šteti vašem samopouzdanju, već može potstći emocije kao što su zabrinutost, bes, nisko samopoštovanje i ljubomora a one ako se ne obuzdaju mogu imati posledice po zdravlje.
Naučnici sa univerziteta Ohajo, otkrili su u krvi mrzovoljnih ljudi povišen nivo hormona homocistina, materiji koja se povezuje sa većim rizikom za koronarne bolesti. Istraživanje sprovedeno na Univerzitetu Pensilvanija pokazalo je da žene koje potiskuju osećanje ljutnje i teskobe su sklonije prekomernoj telesnoj težini.
Nisko samopoštovanje: ljudi s niskim samopoštovanjem toliko su nesigurni da već rutinski sumljaju u sebe. Usredsređeni su na svoje neuspehe, zaboravljajući sve ono dobro što im se dogodilo. Ne veruju komplimentima koje im drugi upućuju, nemaju dovoljno energije i često zapadaju u depresiju. Kako ne zrače pozitivnom energijom okolina ih izbegava.
Ako spadate u ovu grupu ljudi, prvo što treba da uradite je da prestanete da se upoređujete sa drugima. Uvek postoji neko mršaviji, mlađi i privlačniji. Naučite da cenite sebe kakvi jeste i trudite se da budete najbolja verzija sebe, a ne drugorazredna kopija nekog drugog. Razmišljajte pozitivno, umesto da kažete uvek grešim. kažite dajem sve od sebe. Opustite se , ako učinite nešto loše, ispravite to i krenite dalje.
Ljubomora: Ova emocija najčešće razara intimne veze.
Morate priznati sebi da je vaša ljubomora problem. Ako stalno mislite da je vaša veza ugrožena iako nemate nikakve dokaze, verovatno ste ljubomorni. U korenu problema leži nesigurnost. Kada neko smatra da ne zaslužuje ljubav i poštovanje, očekuje da će ga partner prevariti. Da bi ste to prevladali morate da naučite da cenite samog sebe, veza mora da bude dodatni deo vas, a ne nešto što vas određuje kao osobu. Pronađite ravnotežu između onoga što vi želite i onoga što partner očekuje od vas. Kada prihvatite istinu da je nemoguće kontrolisati svaki aspekt veze, opustićete se i biće te manje skloni ljubomori.
Zabrinutost: brinemo se kada neku situaciju vidimo kao preteću u bilo kom smislu. Ta pretnja može biti stvarna ili umišljena. Često je problem u preuveličavanju. Ako ste stalno zabrinuti to može izazvati teskobu pa čak i paniku.
Na situaciju reagujte razumom a ne emocijama. Vas ne zabrinjava neka osoba ili situacija već brige namećete sami sebi. Kada vas muči neka briga, recite sebi: stani, polako i duboko dišite da zadržite mir a zatim promenite misao u nešto znam šta treba učiniti ili osećam se loše ali će to proći. Na kraju reagujte samouvereno.
Ljutnja: bez obzira da li ste pritajeni vulkan ili brzo planete, poznati po vici i lupanju vratima, morate da obuzdate svoj temperament jer on podiže nivo stresa i krvni pritisak Kontrola emocija je put do zdravijeg i sretnijeg života.
Obuzdavanje ljutnje je umeće davanja drugačije etikete osobi koja vas je razljutila.
Tuga: u nekim okolnostima kao što je smrt bliske osobe, gubitak posla tuga je opravdano osećanje. Ona znači da prihvatate situaciju. Problem nastaje kada se javi depresija kao posledica osećanja da se nešto nije smelo dogoditi. Ako ste u depresiji svoju situaciju smatrate beznadežnom. Kod depresivnih osoba je povišen nivo hormona kortizola, što vremenom negativno utiče na zdravlje.
Kada nešto zapreti da će vas gurnuti u depresiju, izbegavajte reči da se nešto nije smelo dogoditi. Zadržite događaj u pravoj perspektivi, potsetite se da većina takvih događaja nije kraj sveta. Ne povlačite se u sebe i svoja četiri zida, izađite i bavite se bilo čime, makar to bio samo odlazak u prodavnicu.
