Korčula: Senka Marka Pola

3

Korčula: Senka Marka Pola 1Foto: Gordan Gorunović

Kratka plovidba iskusnom kapetanu ne predstavlja problem jer je izabrao alternativnu trasu, jer kažu da vetar stano menja strane i zato je klima vrlo dinamična u toku dana. Sunce je snažno kao da je proleće a ne 1. januar. Bistrina i plavetnilo mora mami da se zapliva u stilu Veljka Rogošića, ali odložiću to za leto. Ovoga puta nisam poneo adekvatnu opremu.

Pristajemo sa istočne strane utvrđenog starog grada. Talasi su tu bili milosrdniji prema plovilu. Dolazimo i do glavnog ulaza gde se uspinje prelepo stepenište i most ka vratima.

Kažu da je Napoleon Bonaparta naredio da se naprave, radi lakše komunikacije u odnosu na pokretni most preko kanala, koji je štitio grad od raznih osvajača. U dnu je bašta kafea gde je navodno nastala pesma „Skalinada“ Olivera Dragojevića. Ideja je nastala tako što dok je pevač sedeo dole, neka se dama okliznula na izuzetno uglačanim skalinama i u tom ritmu pada „ska-li-na-da“ nastaje ova balada o životnim usponima i sunovratima. Inače pevač potiče sa Korčule ali je rođen i sahranjen u Veloj Luci koja se nalazi na suprotnoj strani.

Sam stari grad je istorijski načičkan bitnim zgradama i mestima koja se restauriraju i mogu se videti alat i materijal na pojedinim mestima. Najveću kontroverzu izaziva kuća gde je rođen Marko Polo oko 1245 godine. Ispada da ima dva legitimna mesta rođenja, Veneciju i grad Korčulu. Lokalni vodič nam pokazuje zidinu sa prozorom u kojoj je rođen i živeo ovaj najveći putnik srednjeg veka. Slična lokacija postoji i u Veneciji. Svako se drži svoje priče tako da je teško proverljivo do kraja jer ne postoje živi svedoci. U svakom slučaju Marko Polo je po svojoj vokaciji bio više građanin sveta.

U ovom periodu nema puno turista i jedini ugostiteljski objekt koji radi je picerija odmah podno stepeništa i glavnog ulaza u utvrđeni grad. Dok sedimo napolju kao nepušači, zamišljamo još lepše vreme ako je to moguće. Šetnja uživanja ne traje predugo oko celih zidina ali to je ovde što je u Beogradu „krug dvojke“. Starosedeoci znaju šta znači imati svoj kutak u tom delu. U mislima sam dozvao leto i materijalizovao plaže koje su tu. Voleo bih da se vratim tamo u septembru jer tada nema gužve i upiti sve lepote koje nudi Korčula. Dok se lagano ukrcavamo jedino što mi drži dobro raspoloženje je poseta jednoj od najvećih vinarija na Pelješcu. Kažu da je u vinu istina a vino Dingač to diže na još viši nivo.

Original Article