Kajsije su ono prelepo voće narandžaste boje, puno beta-karotena i vlakana koje su jedan od prvih znakova leta. Iako su sušene i konzervirane kajsije dostupne tokom cele godine, svežih kajsija sa bogatim sadržajem vitamina C ima od maja do avgusta. Srodne breskvama, kajsije su malo, zlatnonarandžasto voće, sa baršunastom kožicom i mesom, ne previše sočne, ali definitivno glatke i slatke. Neki ljudi opisuju ukus kajsija kao gotovo mošusni, sa blagom kiselkastom notom koja podseća na nešto između breskve i šljive.
Jedna cela sveža kajsija ima samo 17 kalorija. Od nutritivnih sastojaka treba spomenuti vitamin C kojeg ima 5 %, vitamin A oko 4 %, bakar 3 %, kalijum 3 % i dijetetska vlakna takođe 3 %.
Kajsije su bogate mnogim biljnim antioksidansima. Neka od ovih su vitaminski antioksidansi kojih ima i u drugom voću, dok su drugi manje prisutni u drugim namirnicama i mogu biti odgovorni za specifične zdravstvene benefite.
Kajsije štite od oštećenja koja nanose slobodni radikali. Kajsije sadrže veliki broj moćnih antioksidanasa. Kajsije se rangiraju kao dobar izvor vitamina A (iz beta-karotena) i vitamina C. Zdravstveni benefiti ova dva vitamina su višestruko i dobro dokumentovani.
Kajsije su bogate i drugim antioksidansima, takođe, uključujući polifenolske antioksidanse kao što su flavonoidi. Ishrana bogata flavonoidima i drugim tipovima polifenola koji se nalaze u kajsijama, povezuje se sa smanjenjem rizika od srčanih oboljenja kod ljudi, kao i sa drugim potencijalnim zdravstvenim prednostima.
Sve u svemu, treba uzeti u obzir da kajsije predstavljaju odličnu hranu koja vam pruža zaštitne efekte antioksidanasa uz dodavanje veoma malo kalorija na vaš dnevni sveukupni iznos.
Antioksidansi koji su odgovorni za neke specifične efekte su sledeći:
- proantocijanidini;
- katehini;
- kvercetin;
- epikatehini;
- kafeinska kiselina;
- kumarinska kiselina;
- galična kiselina;
- ferulinska kiselina.
Konzumacija kajsija nudi mnogo nutritivnih prednosti. One su bogat izvor minerala koji leče anemiju, astmu, tuberkulozu i bronhitis. Ali, da li ste svesni prednosti koje nudi seme kajsije?
Koštica kajsije se može konzumirati u sirovom obliku ili u obliku praha koji je dobijen mlevenjem. Ovaj prah se dodaje u čorbe, voćne sokove, žitarice, povrće, kari. Od koštica se može dobiti ulje koje se zatim koristi u prelivima za salate, za kuvanje ili za losione za lice.
Od semena koštice kajsije se može dobiti odličan losion za suvu kožu, hidrantna krema za suvu kožu, kupka za telo za suvu kožu, krema za bore oko ustiju, krema za tamne podočnjake, šampon protiv opadanja kose i sredstvo za uklanjanje tamnih fleka.
Od koštice kajsije možete dobiti sjajnu kožu za samo tri minuta uz pomoć fenomenalnog pilinga koji se pravi od ulja koštica kajsije. Pomešajte ulje od koštica kajsija sa šećerom i uradite piling. Uradite to nežno kako biste dobili očišćenu kožu bez nepravilnosti i nečistoća.
Šta znamo o košticama kajsije?
Seme ili jezgro kasije se nalazi unutar čvrste koštice. Da bi se došlo do njega, čvrst deo se mora skrckati.
Ovu košticu danas zovu “super hranom” jer se smatra da ona ima moć detoksikacije organizma, ali i svojstva koja pomažu u borbi protiv raka.
Ipak, neki naučnici upozoravaju da izvesno jedinjenje u jezgru kajsije može da se konvertuje u cijanid kada dospe u naš organizam i to u nivoima koji mogu biti štetni.
Postavlja se pitanje da li koštica kajsije može predstavljati bezbedan i siguran alternativni način lečenja kancera ili nekog drugog opasnog zdravstvenog stanja.
Po izgledu, koštice, tj. jezgra kajsijine koštice su kao mali bademi. Jezgra koštice sveže kajsije su bela, ali im kožica postane svetlobraon kada se osuše.
U jezgru koštice kajsije se nalaze proteini, vlakna i visok procenat ulja. Kao što je već rečeno, iz jezgra koštica kajsije se dobija ulje ekstrakcijom. Ulje koštice kajsije može biti korišćeno za kuvanje, na isti način kao što se koristi ulje badema. Same koštice se koriste u prerađenim namirnicama kao što su amareto keks, biskviti ili džemovi od kajsija.
Ulje i jezgra gorče varijante koštica kajsija se obično koriste u kozmetičke svrhe, za kreme za lice, balzame za usta i esencijalna ulja.
Iz čega se sastoje koštice kajsije (nutritivni sastav)?
Koštice kajsije su sastavljene od ulja (50 %), ugljenih hidrata (oko 8 %) i proteina (oko 25 %).
Masne kiseline u košticama kajsija
Ulje koštica kajsija ima puno esencijalnih masnih kiselina. Te kiseline imaju suštinski značaj za dobro čovekovo zdravlje, međutim naš organizam nije u stanju da ih proizvodi. Čovek mora da uzima ove masne kiseline putem ishrane.
Poznata su dva glavna tipa esencijalnih masnih kiselina. To su omega-6 ili linoleinska masna kiselina i alfa-linoleinska masna kiselina ili omega-3.
Prva, linoleinska masna kiselina ima skoro vitalnu ulogu za funkcionisanje mozga, kao i za normalan razvoj i rast.
Ove masne kiseline podstiču rast dlake i kože, održavaju zdravlje kostiju, regulišu metabolizam i podržavaju reproduktivni sistem.
Minerali i vitamini u koštici kajsije
Koštice kajsije ne sadrže velike količine minerala i vitamina, ali se zna da su bogate vitaminom E.
Mogu li zaista ove male koštice kajsije pomoći u borbi protiv kancera?
Iako je evidentno da koštice kajsije imaju mnogo zdravstvenih prednosti, da li je istina da one mogu pomoći u borbi protiv kancera? I da li one nanose više štete nego koristi?
Postoje istraživači koji veruju da je jedinjenje pod imenom amigdalin koje se nalazi u košticama kajsija, zapravo tajno oružje kojima se napadaju ćelije raka i koje služi za prevenciju od pojave tumora.
Kakvo je jedinjenje amigdalin?
U košticama kajsija se nalazi prirodna supstanca amigdalin. On je prisutan u semenkama još nekog voća, uključujući jabuke, šljive, trešnje i breskve.
Neki medicinski stručnjaci kažu da kada se amigdalin unosi u organizam, on se pretvara u cijanid. Cijanid ima brzo dejstvo i potencijalno može biti smrtonosna hemikalija. Cijanid dovodi do toga da ćelije prestanu da koriste kiseonik, pa samim tim ljudsko telo odumire. Srcu i mozgu je kiseonik neophodan, pa je za njih vrlo štetan cijanid.
Istraživanja su pokazala da je smrtonosna doza cijanida od 0.5 do 3.5 miligrama po jednom kilogramu telesne težine.
Tako je procenjeno da bi 50-60 koštica kajsije dalo smrtonosnu dozu cijanida.
U nekim tekstovima u kojima se promoviše uzimanje sirovih koštica kajsija preporučuje se između 5 do 10 koštica dnevno radi prevencije i do 60 koštica dnevno za ljude koji su oboleli od kancera. Međutim, jasno je da ljudi koji poštuju ovu preporučenu dozu mogu biti izloženi nivoima cijanida koji dovodi do trovanja.
Zvanične institucije upozoravaju da bi jedna velika koštica kajsije ili tri male koštice dnevno bile previše za odrasle, a da bi jedna mala koštica bila toksična za dete.
Šta je vitamin B17, a šta laetril?
Laetril je delimično sintetički oblik amigdalina. On se dobija od amigdalina kroz hemijsku reakciju sa vodom.
Laetril je patentiran 1961. godine, ali se za njega nije znalo sve do 1970. godine. Biohemičar Ernst T. Krebs izjavio je da je kancer bolest nedostatka vitamina i da je vitamin koji nedostaje u slučaju kancera upravo laetril. On je tada laetril nazvao vitamin B17.
B17 ili laetril nije odobren od Administracije za hranu i lekove za korišćenje u SAD-u. Navodno se kaže da on nema bilo kakvu upotrebu u lečenju bilo koje bolesti, jer trenutno nema zvaničnih naučnih dokaza da on zaista može pomoći.
Ipak, neki ljudi biraju da koriste laetril u nadi da bi on mogao da pomogne u lečenju kancera kada konvencionalni tretmani zakažu. Ljudi mogu uzimati laetril da bi poboljšali nivoe energije i uradili detoksikaciju organizma.
Mnoge internet stranice koje podržavaju i promovišu korišćenje laetrila za lečenje karcinoma, baziraju svoje tvrdnje na anegdotskim dokazima i naučno nepodržanim stavovima.
Šta sve znamo o laetrilu (vitaminu B17) i kako ga zagovornici predstavljaju?
Laetril je komercijalna etiketa za koštice kajsije (takođe se zove i amigdalin ili vitamin B17). Neki zagovaraju da je on od velike pomoći, dok drugi tvrde da može biti štetan i opasan.
Nažalost, vitamin B17 je još jedna prirodna supstanca koja je postala žrtva dezinformacija i lošeg novinarstva. Istina je da su koštice kajsija konzumirane zbog svojih hranljivih i lekovitih osobina stotinama, možda i hiljadama godina, naročito u hladnim, sušnim područjima gde prirodno rastu kajsije.
Tokom 30-ih godina 20. veka, major Robert Mc Carrison je pisao o plemenu zvanom Hunzas koje je živelo u udaljenom selu u severnom Pakistanu. On je slučajno naišao na ovu plemensku zajednicu dok je radio sa indijskom medicinskom službom. Prema njegovim pisanim zapažanjima, pleme Hunzas je uživalo u gotovo savršenom zdravlju. Neki su živeli i više od 135 godina, a niko u zajednici nije imao nijedno zdravstveno stanje koje je uobičajeno za savremeni svet, kao što su dijabetes, gojaznost, srčani udar i rak.
Nekih 20 godina kasnije, već pomenuti Ernest Krebs, sa željim da razume šta izaziva aktivaciju kancerogenih ćelija, otkrio je Mc Carrison-ove zapise o košticama kajsija. Krebs je počeo da izučava životne navike plemena Hunzas.
Krebsu je postalo jasno da je vitalnost Hunzasa imala puno veze sa njihovim sveukupnim načinom života i ishrane. Njihova ishrana se sastojala od sirovog mleka, povremeno od mesa i supe od kostiju, sirovog zrnevlja i zeleniša. Jeli su malo šećera i, kao i svi nomadi, dosta su se kretali. Druga karakteristika bila je jedinstvena za ovo pleme, a to je da su oni u velikim količinama jeli koštice, tj. jezgra kajsija.
Zaintirgiran, Krebs je nastavio da istražuje dok nije pronašao ono za šta je verovao da je odlučujuće kada je reč o iskorenjivanju tumora – to je bio glikozidni amigdalin unutar jezgra koštice kajsije.
Amigdalin je moćan fitonutritijent koji se nalazi u košticama kajsija, isto kao i u mnogim drugim plodovima koji imaju koštice. S tim što se u košticama kajsija nalaze u najvišim koncentracijama i sa najefiksanijim pratećim enzimima. Amigdalin je nitrolizid i njegova struktura najviše podseća na kompleks B vitamina, pa ga je Krebs nazvao B 17. Nije iznenađujuće što amigdalin nedostaje u standardnom zapadnjačkom načinu ishrane.
Supstancu laetril je napravio Dr Krebs kao koncentrat amigdalina, a to je učinio ekstrakcijom iz koštica kajsija.
Jedinjenja u košticama kajsija koja ih čine ubicama kancera
Amigdalin koji se nalazi u koštici kajsija i u laetrilu sadrži benzaldehid i cijanid, dva potentna jedinjenja protiv raka. Cijanid je zapravo jedna od supstanci koja čini koštice kajsija potencijalno efikasnim modalitetom za kancer.
Nažalost, prisustvo cijanida u laetrilu je bio izgovor zašto je njegova upotreba zabranjena u SAD-u još 1971. godine.
Zapravo, jedan skandal okružuje razloge zašto je laetril još uvek zabranjen u toj zemlji, a razborita promišljanja ukazuju na duboke džepove Big Pharme i njihovih plaćeničkih istraživačkih instituta. Sredinom 70-ih godina, istraživački novinar Edward Griffin je detaljno istraživao okolnosti oko zabrane laetrila. Ono što je on otkrio bilo je zapanjujuće. Otkrio je dokumenta koja su bila sakrivena od strane Sloane-Kettering instituta za kancer, a koja dokazuju da je laetril visokoefikasan protiv kancera.
Činjenica je da mnoge zdrave namirnice, kao što su gorki bademi, proso, lima pasulj, spanać, bambus, pa čak i semenke jabuke imaju određene količine cijanida u sebi, pa su i dalje bezbedni za ishranu. To je zbog toga što cijanid ostaje “zaključan” unutar supstance u ovim biljkama. Cijanid je bezopasan kada se vezuje unutar drugih molekularnih formacija. Pored toga, telo ima svoj sopstveni sigurnosni mehanizam u obliku rodanaza enzima, čiji je zadatak da uhvati bilo koji slobodan cijanidov molekul koji može da pobegne i da ga učini bezopasnim.
Ćelije kancera, sa druge strane, nisu normalne ćelije. One sadrže supstancu koja se naziva beta-glukozidaza (koje zdrave ćelije ne sadrže). Beta-glukozidaza je enzim koji otključava cijanid i benzaldehid iz molekula amigdalina. Kada beta-glukozidaza u ćeliji raka otključa molekul amigdalina, stvara se toksična sinergija koja se specifično usmerava na ćelije raka i ostavlja zdrave ćelije netaknute i nepovređene.
