Maglić i Volujak: Čarobni splet planina i reka

2

Maglić i Volujak: Čarobni splet planina i reka 1Foto: Magdalena Grahovac

O čemu?

O veličini, lepoti, raznolikosti, mogućnostima, postojanosti, promenama, ali i krhkosti prirode i čoveka.

Zbog zamisli da nam smeštaj bude blizu vrhova, ne konačimo na Tjentištu, izuzetnom prostoru u podnožju Zelengore i mestu velike bitke na Sutjesci, nego nastavljamo put ka Bileći. Posle tunela na prevoju Čemerno i 7 km makadama stižemo u planinarski dom „Papin do“.

Lep ambijent u bukovoj šumi, svež, čist vazduh, izvorska voda i blizina planinskih vrhova Lebršnika, Kuka i Volujka, nadoknađuju sve što smo uložili u dolazak.

Uživamo u lepotama i blagodetima jezera Jagoda i izvorišta Sutjeske.

Sutradan ujutro, po hladu, utabanom stazom, penjemo se oko tri sata do vrha Volujka.

Na period kada je ovde bila granica austrougarske carevine podseća načeta piramida od isklesanog kamena i grudobran. Upisujemo se u knjigu posetilaca vrha V. Vlasulja (2.336) i grebenom na sever dolazimo do vrha Studenac sa koga se vide Trnovačko jezero, Maglić, Bioč, Trzivka, Trnovački Durmitor.

Sledeći dan automobilom silazimo do Tjentišta i krećemo put Maglića. Nezaobilazno auto-odmorište je vidikovac Dragaš sedlo sa pogledom na poznatu evropsku prašumu Perućicu i vodopad Skakavac.

Nije jasno zbog čega se glavni put decenijama ne održava, iako NP Sutjeska naplaćuje ulaznice.

Pitamo se da li je moguće i opravdano da se, kao i kod džinovskih odrona na makadamskom putu posle Prijevora, planina erozijom sama brani od preteranog prometa i promena?!

Od Prijevor sedla gde je improvizovani kamp i parking vodi markirana planinarska staza do najvišeg vrha Maglića.

Ona je raznovrsna, strma i zahtevnija u stenovitom delu pri vrhu, gde pomažu sajle, ali se treba čuvati odrona kamenja.

Nagrada je izvanredan pogled na sve druge okolne vrhove i tirkiznozeleno Trnovačko jezero u centru masiva.

Valjda su to razlozi što je ovaj vrh, iako niži, posećeniji od obližnjeg, vrha V. Maglić (2.388) u CG.

U podnožju vrha je srcoliki izduženi otvor u steni koji je okrenut obližnjem Mratinju i Šćepan Polju. Ovu slučajnost smo protumačili kao poruku bliskosti Durmitoru i Pivskoj planini, gde se susreću Tara i Piva i čine Drinu, sa najboljim stazama za rafting.

Na kraju, dugački silazak do Trnovačkog jezera krivudavom strmom stazom sa mnogo sipara, nagrađen je ugodnim kupanjem u jezeru.

Do ove posete, za koje je „zaslužna“ i kovid pandemija, smatrao sam da je Durmitor najbolje mesto za upoznavanje i uživanje u Dinaridima.

Maglić i Volujak, kao i celo područje oko njih, isto tako su odličan izbor i uvid u lepotu naših planinskih postojbina.

Prirodne granice BiH prema Crnoj Gori, u najvećem delu ovog prostora, tako su lepe, zahtevne i isprepletane, da prevazilaze formalne. Što se planinara i turista tiče, poštuju se više nego da su strogo čuvane ili od žice!

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

Učlani seOriginal Article