Foto: Milan Pajević
Oni ovde ne dolaze kao izbeglice ili emigranti u klasičnom smislu.
Dolaze ili sa svojim biznisima, ili sa željom da otvore svoj biznis.
Tako su i moj stariji sin i njegova supruga napustili svoje prethodne poslove da bi radili u italijanskim firmama jer im je, pored stalnog boravka, znanje italijanskog, pored švedskog i engleskog, dalo startnu prednost, bez obzira na njihovo primarno obrazovanje, koje nije zanemarljivo.
Primanja su za istu vrstu posla dvostruko veća nego u Italiji.
Još jedan podatak za koji nisam znao je poprilično zanimljiv.
Malme se, zbog veoma povoljnog geografskog položaja i odličnih veza sa danskim Kopenhagenom, našao na meti novonastalih Dankinja, koje udajom za Dance dobijaju status, ali ne i mogućnost boravka ako nemaju stalno zaposlenje ili radno mesto!
Dosta veliki publicitet je dobila majka koja je morala da napusti zemlju supružnika Danca i dođe da radi i živi u Malme, jer joj je istekla boravišna viza zbog nedostatka stalnog radnog mesta.
Ovakvi slučajevi nisu usamljeni.
Vozeći me na aerodrom, sin mi je rezignirano pričao o učestalim protestima danskih desničara, koji zbog zakonskih nemogućnosti protestuju, u svojoj zemlji, dolaze u Malme i organizuju proteste protiv emigranata i u sukobu su, ne sa policijom, koja im to ne može zakonski zabraniti, već sa „normalnim“ delom stanovništva, koji zbog takvih akcija počinje da se oseća nesigurno i nekomforno u svome gradu.
Ovakva dešavanja podržava malobrojna, jer počinje da jača, nasilna švedska desnica ali građani počinju opravdano da se bune protiv takvih zakona.
„Svet definitivno ide dođavola“, rezignirano mi je rekao. Nisam mogao da se ne složim.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
