Med je najsavršeniji proizvod prirode, u njemu se nalaze gotovo svi sastojci koji grade ljudski organizam. Vrsta meda zavisi od biljaka od kojih se dobija. Pčele sakupljaju nektar, sok koji cirkuliše u svakoj biljci, i u sebi nosi sve elemente po kojima med dobija epitete hranljivog i lekovitog.
Bez obzira na vrstu, med je jedna od najzdravijih namirnica – svaki med je dobar, a koji ćete izabrati, zavisi samo do vašeg ukusa.
Livadski med dobija se od nektara mnogih vrsta poljskog i livadskog cveća (majčina dušica, detelina, zdravac, noćurak, crni slez, ljubičica, beli bosiljak…) i najčešća je vrsta meda na tržištu.
Prijatnog je mirisa i ukusa, vrlo često sa jakom aromom, brzo kristališe zrnasto i homogeno.
Med od bagrema je, kada je čist, skoro belozelenkaste boje, i ima prijatan ukus. Vrlo sporo kristališe u vidu finih zrnaca i tada dobija mlečnobelu boju. Dobar je za smirenje i protiv nesanice, naročito ako se pije u kombinaciji sa odgovarajućim lekovitim čajem.
Med od lipe je žut, žutocrven ili crvenkast i ima miris lipovog cveta. Ima snažno antibakterijsko i antivirusno dejstvo, a uzimanje ove vrste meda preporučuje se kod gripa, prehlade, kašlja i bronhitisa.
Planinski med dobija se od nektara cvetajućih trava i žbunova (gloga, kupine, šumske jagode, divlje maline…) koji rastu po visokim planinskim terenima. Obično ima tamniju boju, specifičnog je mirisa i ukusa, prijatno nagorak.
Voćni med potiče od nektara procvetalih voćki (jabuke, kruške, šljive, kajsije, breskve…). Blede je boje, specifičnog mirisa voća od kojeg potiče i brzo kristališe. Ipak, ovaj med retko se nalazi u prodaji, jer se ostavlja pčelama za proletni razvoj.
Šumski med pčele proizvode sakupljajući mednu rosu ili izlučevine biljnih vaši. Boja ovog meda varira od tamnosive, zelenkaste do bledocrne. Jakog je mirisa i specifičnog ukusa, retko kristališe i dugo ostaje tečan. U odnosu na druge vrste meda, sadrži više mineralnih materija.
Оставите одговор