Miomi su dobroćudni tumori materice, građeni od glatkih mišića. Osnovne karakteristike ovoga stanja su: tumor, krvarenje, boli i pritisak na okolne organe i strukture. Uzrokuje probleme zbog svog smeštaja u materici (neplodnost, teškoće u porođaju, pobačaje) i pritiska na okolne organe.
Miom nastaje bujanjem promijenjenih ćelija glatkih mišića. Uzrok nastajanja mioma nije poynat. Javlja se kod 20-25% žena. Smatra se da ženski polni hormon estrgen potstiče njegov rast ali nije uzrok njegovog nastajanja.
35% mioma ne daje nikakve simptome i otkrivaju se kontrolnim pregledima. Simptomi koji se mogu javiti su:
– nepravilna i obilna krvarenja iz materice usled kojih se javlja anemija koju je obično teško lječiti
– bol
– napetost u donjem dielu trbuha koja nastaje zbog pritiska mioma na okolne organe i strukture, ukoliko je tumor velik, može uzrokovati venski zastoj i trombozu i poremećaj pražnjenja debelog creva
– neplodnost (2-10% neplodnosti nastaje zbog mioma)
– spontani pobačaj – javljaju se dva puta češće kod žena sa miomom
Miomi su u 2-10% slučajeva uzrok neplodnosti, ali ukoliko je miom jedini uzrok neplodnosti, 40% bolesnica zatrudni posle njegovog odstranjenja.
Ukoliko miom postoji za vreme trudnoće, u drugom i trećem tromesečju može da znatno naraste, i potstakne spontani pobačaj. Moguće su i komplikacije nakon porođaja jer tada miom pojačano krvari i može dovesti ženu u životnu opasnost.
Dobroćudne promene koje se u miomu najčešće događaju su degenerativne prirode: odumiru ćelije mioma, odlažu se masti u njemu, javljaju ciste ili odlaganje kalcijuma. Mogu biti otečeni, ili krvariti. Infekcija mioma je česta posle ovakvih promena. Miomi deformišu matericu, pritiskaju jajnike i jajovode što može da prouzrokuje neplodnost.
Komplikacije koje miomi stvaraju na drugim organima i u celom organizmu može biti nastanak teške anemije zbog obilnih krvarenja.
Zloćudna promena mioma je vrlo retka, javlja se u svega 0,1 – 0,5% slučajeva.
Mali miom, bez komplikacija i simptoma, može se lečiti hormonski (anGnRH – analozi gonadotropin oslobađajućeg hormona). Ovim lečenjem postiže se smanjenje mioma kod oko polovine bolesnica, što je često dovoljan terapijski učinak. Mada je dejstvo anGnRH nažalost samo privremeno.
Veliki miom, koji prouzrokuje simptome i stvara komplikacije preporučljivo je hirurški lečiti. Može se odstraniti samo miom (miomektomija) ili cela materica (histerektomija), što zavisi od ženine želje da ima još dece.
