FOTO: Stanislav Milojkovic
Kada smo zaljubljeni, u našem telu odvijaju se određeni hemijski procesi čiji se sastav razlikuje u zavisnosti od ljubavne faze koja je u toku. Kako objašnjava Milan Nikolić vanredni profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu, nivo određenih hormona koje naše telo proizvodi u ovim fazama bitno određuje i samo ponašanje, ali i izgled i zdravlje svakoga od nas.
Svaku od faza ljubavi odlikuje povećana ili smanjena koncentracija određenih hormona u organizmu, a ponašanje može varirati od poletne sreće do iskrene povezanosti i posvećenosti partneru.
Faza privlačenja
Prva faza jeste „Faza privlačenja“, koju karakterišu početne varnice i zaljubljivanje.
“Kada se zaljubite u neku osobu, imate povećanu energiju, skloniji ste insomniji, ali nastupa i pad apetita“, naglašava vanreni profesor na svom predavanju „Ljubi, ljubi, al’ glavu ne gubi“.
Kako objašnjava, u fazi zaljubljenosti muška i ženska tela proizvode hormone koji uzrokuju da osećamo ‘ludilo’, ali i da često kupujemo čokolade (posebno one u obliku srca).
Naime, čokolada se naziva hranom bogova. Tako se naziva jer sadrži niz supstanci povoljnih za telo, ali sa unosom ne treba preterivati. Fenetilamin iz čokolade se brzo razlaže u probavnom traktu, što sprečava da veće količine stignu do mozga, ali ne i da se ne ‘talože’ naslage na stomaku.
Dopamin
Supstanca koja je najvažniji molekul ljubavi jeste dopamin. On je droga ljubavi, a ima dvojaku ulogu, naurkmodularora i neurotransmitera. On nam daje energiju, a nedostatak dopamina izaziva Parkinsonovu bolest, dok višak izaziva šizofreniju.
Kako profesor objašnjava, smanjeno vezivanje dopamina za receptore može se pronaći kod anksioznih osoba. Naime, dopamin utiče na procese u mozgu koji kontrolišu emocionalni odgovor, kretanje, sposobnost da se izrazi zadovoljstvo, ushićenost ali i bol i ljubomoru.
Pored toga, on modulira negativne učinke ekcijskih hormona, i na taj način izaziva opuštenost. Uz serotonin i endorfine, dopamin predstavlja hormon sreće.
Takođe, dopamin je ‘sistem za nagrađivanje’ našeg organizma, a oslobađa se i tokom konzumiranja nikotina, alkohola i kokaina.
Noradrenalin
Ovaj molekul stimuliše proizvodnju adrenalina, koji nam pomaže da istrajemo u ostvajanju voljene osobe. Adrenalin izaziva ubrzani rad srca i znojenje dlanova, a takođe i podiže nivo testosterona.
Smanjen sadržaj norodrenalina u mozgu u korelaciji je sa depresijom, a visok nivo povećava doživljaj radosti i smanjuje apetit. Najveći deo nastaje u srži nadbubrežne žlezde i reguliše krvni pritisak, a noradrenergički sistem sastoji se samo od 1.500 neurona.
Faza strasti
U fazi strasti, razumeti testosteron je važno pri samom razumevanju muškaraca. Profesor Nikolić ističe da testosteron odlikuje sirovu mušku snagu.
Testosteron
Testosteron deluje na čitavo telo, na kožu, kosti, mozak, mišiće, polni organ.. Kad je reč o uticaju na kosu, može se primetiti da muškarci češće bivaju proćelavi kada nivo ovog hormona počne da im opada, a jedine dlake na koje smanjena koncetracija ne utiče, jesu trepavice.
On deluje na više delova mozga, a ne samo na onaj zadužen za emocije. Naime, utiče na delove zadužene za memoriju, agresiju, zabavu. Testosteron povećava libido, a smatra se da je facijalna ekspresivnost odraz nivoa testosterona.
Estrogen
Estrogeni čuvaju srce, a opadanjem nivoa estrogena kosti žena slabe. Najvažniji seksualni organ je mozak (b-tačka) U njemu se nalazi seksualni stimulator, i tu se odvija koordinacija seksualne želje i aktivnosti.
Kada je reč o povezanosti hormona sa potomstvom, zanimljivo je, recimo, da su muškarci najplodniji u dvadesetim godinama, dok je to kod žena slučaj nešto kasnije.
Faza vezivanja
Ukotvljena fraza da je kritična faza veze oko sedme godine nije slučajna, naglašava vanredni profesor Hemijskog fakulteta. Kaže da je to slučaj jer faza zaljubljenosti prolazi, a do tada bi trebalo da partneri stvaraju porodicu. Tada nastupaju molekuli prave ljubavi – to su oksitocin i vazopresin.
Oksitocin i vazopresin
Oni stvaraju osećaj sigurnosti, stabilnosti, instimnosti i stimulišu gensku ekspresiju oksitocina. Visok nivo receptora za oksitocin nalazi se u delu mozga gde se primaju informacije putem dodira i bola, kao i u mlečnoj žlezdi i uterusu.
Kod muškaraca postoji veći nivo receptora za vazopresin u hipotalamusu i testisima, i on se povezuje sa monogamnim ponašanjem i razvijanjem očinskog instikta.
Sa druge strane, oksitocin pomaže ženi da bude majka, smanjuje socijalne strahove, reguliše telesnu masu, ima dejstvo kao antidepresant, oslobađa od stresa i povećava velikodušnost. On se povećava dodirom, zagrljajem.
Profesor je napomenuo da bi idealna kombinacija za partnere bila visok nivo oksitocina i visok nivo testosterona, i zaključio da hormoni ne mogu da slome srce ali da mogu da izazovu stres koji se može manifestovati kao jaka bol i osećaj razora i tuge.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
