Moždani udar, smanjite rizik

90

U industrializovanim zemljama pa i kod nas moždani udar je najčešći uzrok invalidnosti. Kod nas je on i najčešći uzrok smrti. Bitna je prevencija, jer kada se moždanu udar dogodi oštećenja su nepopravljiva, a lečenje se većim delom zasniva na rehabilitaciji i pokušaju da se spreči eventualni sledeći moždani udar.

Spread, naučno udruženje, čiji je cilj informisanje o boletima radi njihove prevencije, izračunala je da se čak 8 od 10 moždanih udara može izbeći ako se suzbiju uzroci koji ga izazivaju. Objavili su preporuke za prevenciju i lečenje moždanog udara, kako bi se maksimalno smanjio rizik od oboljevanja od ove opake bolesti.

Glavni činioc rizika je životna dob, izgledi za oboljevanje od moždang udara udvostručava se posle 55-te godine života a 65-ta je kritična, nakon koje se učestalost ove bolesti još povećava. protiv starenja ne možemo učiniti ništa, tako da je starosna dob čimioc na koji memožemo delovati kao i pol (muškarci češće oboljevaju nego žene), kao i nasledna sklonost (osobe kojima su bliži članovi porodice doživeli moždani udar imaju veći rizik).

Pored ovih postoje rizični činioci na koje se može uticati. Povišeni krvni pritisak, koji se lako otkriva merenjem, gde se pod normalnim krvnim pritiskom smatra 120-140mmHg gornji ili sistolni i 90mmHg donji ili diastolni.

Lekovi protiv povišenog krvnog pritiska nisu uvek podjednako delotvorni ali kardiolozi savetuju:

– da se terapija ne prekida mimo lekarskog saveta

– da se doda drugi lek ako jedan u određenoj dozi ne deluje

I druge bolesti stvaraju sklonost za oždani udar kao:

Bolesti srca, posebno fibrilacija arterija, aritmija koja je posledica nesinhronizovanih kontrakcija srčanih pretkomora.

Šećerna bolest, jer uzrokuje arteriosklerozu, odnosno stvaranje masnih naslaga na unutrašnjim zidovima krvnih sudova. Na tim se naslagama lako stvore ugrušci, odvoje se i lako začepe druge krvne sudove.

I neka druga stanja pogoduju moždanom udaru kao: hiperhomocisteinemija- prekomerna koncentracija homocisteina u krvi, karotidna stenoza- suženje karotidne arterije, hipertrofija levog ventrikula. Velika je verovatnoća i da će se moždani udar kod osoba koje su ga doživele ponovo pojaviti.

Činioci na koje se može delovati su i pušenje, ne samo da povećava rizik od raka pluća već deluje na stvaranje ugrušaka, arteriosklerotičnih naslaga, povećanje lošeg holestrola u krvi. Isto tako utiče prekomerno konzimiranje alkohola, nedovoljna fizička aktivnost i upotreba droga.

Što se namirnica tiče štetni su :

Natrijum, glavni sastojak kuhinjske soli i suhomesnati proizvodi, masni sirevi, jer mogu postaknuti povišen krvni pritisak ili pogoršati postojeću hipertenziju.

Zasićene masnoće kojih ima najviše u proizvodima životinjskog porekla kao što su crveno meso, svinjska mast, suhomesnati proizvodi, mleko, puter…

Zaštitnu ulogu imaju:

Antioksidansi, kao što je vitamin C i E, betakaroten, vitamini B6 i B12.

Mineralne soli kao što je kalijum, magnezijum i kalcijum

Simptomi koji zovu na uzbunu

Utrnulost jedne ruke, gubitak osetljivosti, poteškoće u izražavanju i kordinaciji, glavobolja, slabljenje vida, poteškoće u pamćenju i pažnji, poremećaj ravnoteže.

Kod moždanog udara bolesnika treba što pre odvesti u bolnicu jer je vreme tu veoma dragoceno. Što se pre interveniše veće su šanse da se spasi život i smanji stepen invalidnosti. Ako je moždano tkivo bilo izloženo nedostatku kiseonika oko 6 sati mogu se delimično povratiti oštećene funkcije.