Namirnice bogate vitaminom K

180

Share

Vitamin K pripada grupi liposolubilnih vitamina i kao takav akumilira se u organizmu i rastvorljiv je u mastima, ali se zato ne rastvara u vodi.

Poznat je kao koagulacijski vitamin jer ima važnu ulogu u procesu zgrušavanja – koagullacije krvi pa nedostazak vitamina može izazvati obilna krvarenja i sporo zarastanje rana.

Vitamini K su neophodni u jetri za sintezu četiri najvažnija koagulaciona faktora: II – protrombina, VII, IX, X.

Namirnice bogate vitaminom K

Hemijski sastav i dejstvo vitamina K

Postoje dve vrste prirodnog vitamina K i to su: K1 – fitomenadion i K2 – menakinon. Sintetski vitamini K grupe su K3 – menadion, K4 i K5. K1 se nalazi u namirnicama dok K2 nastaje uglavnom sintezom koju u tankom crevu vrše koli bacili. Pojedini antibiotici uništavaju koli bakterije pa treba voditi računa o pravilnom doziranju i upotrebi ovih lekova.

Vitamini K se akumuliraju u jetri i u žučnoj kesi, a do nedostatka vitamina K2 koji se rastvara u mastima dolazi usled smanjene apsorpcije masti u organima za varenje. Vitamin K se resorbuje iz creva samo uz pomoć žučne kiseline. Nedostatak vitamina K javlja se kod osoba koje drže stroge dijete u kojima ne uzimaju namirnice sa dovoljno vitamina kao i kod onih koji imaju određene bolesti želuca, creva ili jetre. Manjak vitamina K najčešće nastaje jer jetra ne može da izluči žučnu kiselinu u digestvini trakt zbog opstrukcije žučnih kanala ili disfunkcije jetre usled ciroze ili drugih oboljenja. Apsopciju vitamina K u organima podstiče neomicin, a sprečavaju je mineralna ulja, užegla mast, radioaktvina i X-zračenja.

Određen broj proteina koji su važni za akumuliranje kalcijuma u kostima zavise od prisustva vitamina K pa zdrave i jake kosti i zubi zavise upravo od zastupljenosti ovog vitamina. U slučaju nedovoljne količine vitamina K može doći do nastanka osteoporoze ili bolesti zuba kao i do nakupljanja kalcijuma u žilama tj. očvršavanja ili tzv. kalsifikacije žila usled čega dolazi do poromećaja u njihovoj funkciiji.

Takođe, K vitamin potpomaže rast stanica ćelija u organizmu čime jača kardiovaskularni i imuni sistem. Njegove ostala pozitivna dejtsva na organe su: podmlađivanje, pravilan rad srca kao i reproduktivnih organa, očuvanje zdrave i lepe kože, sposobnost dobrog pamćenja.

Vitamin K je preosetljiv na svetlost i alkalne sredine u kojima ne može da opstane, a značajne količine ovog vitamina gube se i termičkom obradom kao i pasiranjem namirnica i pravljenjem sokova.

Vitamin K u trudnoći

Vitamin K je veoma bitan za održavanje trudnoće i normalnog razvoja ploda jer usled njegovog manjka može doći do krvarenja u trudnoći. Ukoliko u posteljici nema dovoljno vitamina K posebno ako trudnica prima lekove protiv zgrušavanja krvi može doći do deformiteta kostiju bebe kao i do sporog zarastanja rana. Zbog toga se bebama odmah nakon porođaja daje inekcija sa vitaminom K kako bi se izbegle moguće komplikacije a često se daje i trudnicama neposredno pred porođaj.

Preporučena dnevna doza vitamina K

Preporučena dnevna doza vitamina K za muškarce i žene je od 2 do 5 mg odnosno od 70 do 140 mikrograma. Preporučena dnevna doza za dojilje, trudnice i druge specifične grupacije nije ustanovljena. Tako na primer treba pojesti oko 70 g prokelja kako biste uneli 140 mikrograma vitamina K.

Vitamin K u namirnicama

Vitamina K najviše ima u namirnicama biljnog porekla, a prvenstveno ga ima u zelenom povrću. Vitamin K nalazi se u hloroplastima tj. u zelenim delovima biljaka u kojima je zastupljen hlorofil. U voću ga ima u vrlo malim količinama kao i u gljivama i kvascima. Ima ga dosta i u majčinom mleku i to više nego u kravljem. Vitaminom K takođe obiluju polunezasićena biljna ulja kao što su sojino, maslinovo, šafranovo i ulje od uljane repice.

Namirnice bogate vitaminom K su: spanać, karfiol, kelj, prokelj, crveni kupus, blitva, kopriva, zelena salata, brokoli, tikvice, šipurak, indijska lucerka, slačica, paradajz, krastavac, šargarepa, praziluk, celer, krompir, mekinje od pšeničnog brašna, riblje ulje, žumance, kravlje mleko, sir, jogurt, svinjska džigerica, morske alge, iglice od jelke, list pitomog i divljeg kestena. Vitamin K1 je zastupljen u namirnicama biljnog porekla dok vitamina K2 ima isključivo u namirnicama životinjskog porekla mada se on svakako dobija sintezom uz pomoć koli bakterija u crevima.

Tabela sa namirnicima koje imaju najviše vitamina K na 100 g