NASA pronašla neobične tragove ugljenika na Marsu

NASA pronašla neobične tragove ugljenika na Marsu 1Foto: NASA/Caltech-JPL/MSSS

Potraga za životom van naše planete odvela je naučnike na Mars, a novo otkriće rovera „Curiosity“ na Crvenoj planeti pokazuje da je nekoliko uzoraka bogato vrstom ugljenika koji je na Zemlji povezan sa biološkim procesima.

Naučnici NASA-e analizirajući uzorke ugljenika koje je prikupio rover „Curiosity“ ponudili su nekoliko objašnjenja za nastanak tragova ugljenika, a jedno od njih odnosi se na biološke procese koji bi na Zemlji ukazivali na postojanje života.

Curiosity nije pronašao dokaz drevnog mikrobiološkog života na Marsu, ali naučnici to ne odbacuju kao jedno od mogućih objašnjenja za nalaze ovog rovera. Iako uzorci sadrže vrstu tragova ugljenika koji su povezani sa biološkim životom na Zemlji, Mars možda priča sasvim drugačiju priču.

Nalaz ugljenika jeste intrigantan, ali on ne mora nužno da ukaže na drevni život na Marsu, jer naučnici još uvek nisu pronašli ubedljive relevantne dokaze drevne ili savremene biologije na ovom mestu, kao što su sedimentne stene koje su proizvod drevnih bakterija, ili raznolikost složenih organskih molekula formiranih životom.

„Pronalazimo stvari na Marsu koje su izuzetno interesantne, ali zaista bi nam trebalo više dokaza da kažemo da smo identifikovali život“, rekao je za NASA-u Pol Mahafi, nekadašnji glavni istraživač analize uzoraka na Marsu i dodao da naučnici razmatraju šta je još moglo da izazove tragove ugljenika, ako ne život.

Biološka i nebiološka objašnjenja

Za pojavu pomenutog nalaza ugljenika naučnici nude dve vrste objašnjenja – biološko i nebiološko. Iako se sva ponuđena objašnjenja uklapaju u podatke, potrebno je više dokaza da bi se neko od njih izuzelo kao najrelevantnije.

Biološko objašnjenje koje naučnici nude inspirisano je životom na Zemlji. Objašnjenje uključuje drevne bakterije na površini koje bi proizvele jedinstven trag ugljenika dok su oslobađale metan u atmosferu, gde bi ultraljubičasto svetlo pretvorilo taj gas u veće, složenije molekule. Ovi novi molekuli bi padali na površinu i tako bi mogli da budu očuvani u izrazitim tragovima ugljenika na stenama Marsa.

Druge dve pretpostavke predlažu nebiološka objašnjenja. Jedna od njih sugeriše da je trag ugljenika mogao biti rezultat interakcije ultraljubičastog svetla sa gasom ugljen-dioksida u atmosferi Marsa, proizvodeći nove molekule koji sadrže ugljenik a koji bi se slegli na površinu. Druga ukazuje na mogućnost da je ugljenik posledica retkog događaja pre stotinak miliona godina kada je Sunčev sistem prošao kroz džinovski molekularni oblak bogat ovom vrstom ugljenika.

Ugljenik kao deo života na Zemlji

Ugljenik je posebno važan s obzirom da se ovaj element nalazi u svim životima na Zemlji – neprekidno teče kroz vazduh, vodu i zemlju u ciklusu koji je dobro shvaćen zahvaljujući izotopskim merenjima.

Živa bića na Zemlji koriste manji, lakši atom ugljenika 12 za metabolizaciju hrane ili za fotosintezu u odnosu na teži atom ugljenika 13. Tako znatno više ugljenika 12 nego ugljenika 13 u drevnim stenama, zajedno sa drugim dokazima, služe naučnicima kao hemijski tragovi koji ukazuju na postojanje života. Sagledavanje odnosa ova dva izotopa ugljenika pomaže naučnicima na Zemlji da razumeju sa kojim načinom života se susreću kao i njegovo okruženje.

Za Zemlju i Mars ne važe ista pravila

Hipoteze naučnika delimično su izvučene analogijama sa tragovima ugljenika na Zemlji, ali naučnici upozoravaju da su dve planete toliko različite da nije relevantno donositi zaključke samo na osnovu primera Zemlje.

Hemijski nalazi poput ovih smatraju se jakim dokazima za praistorijski, mikrobiološki život na Zemlji, ali Mars i Zemlja su previše različiti da bi se iznele bilo kakve definitivne tvrdnje.

Na Marsu, istraživači Curiosity-ja otkrili su da skoro polovina njihovih uzoraka ima iznenađujuće velike količine ugljenika 12 u poređenju sa onim što su naučnici izmerili u atmosferi Marsa i meteoritima. Procesi koji bi proizveli tragove ugljenika detektovane na Marsu, na zemlji bi bili biološki, ali nažalost objašnjenja koja funkcionišu za Zemlju ne moraju funkcionisati i za ovu planetu jer su one značajno različite.

Mars je manji, hladniji, ima slabiju gravitaciju, i različite gasove u svojoj atmosferi. On je možda počeo sa drugačijom mešavinom izotopa ugljenika od Zemlje pre 4,5 milijardi godina. Pored toga, ugljenik na Marsu bi mogao da cirkuliše bez uključenosti života.

Iz tog razloga naučnici smatraju da je definisanje ciklusa ugljenika na Marsu ključna karika u pokušaju shvatanja kako bi život mogao da se uklopi u taj ciklus.

Original Article

(Visited 2 times, 1 visits today)